Učitelj

| | |

„Па су своју азну изгубили, „И на њима стари скерлет беше, „Оне мећеш у доњу трпезу. „Треће ти је, беже, нечовештво: „Ти имадеш и оца и мајку, «Ни једнога у асталу нема, „Да ти пије прву чашу вина“.

Ето, колико моралнога значаја има ова, наведена песма. Наш народ с дана на дан опада у моралу, отуђује се од старога, моралног задругарског обичаја поштовати родитеље и старије као светињу, отуђује се велимо, а прилагођава се европском мајмунизму. Истина је, да се у Јовићевој песми црта једна труба страна турчинова, али је ова песма својом садржином надмашнија. Ради бољег осветљења, догађаја из но-

вије наше историје добро је, што је Т.

Јовић унео и „Устанак на дахије“, бојеве: „на Чокешини, Мишару и Лозници“-

А песма „четири ускока“ није потребна.

У свима „историјским» песмама има и повише турских речи као: чакмак, арзлав, левери, ескија (потковица), авдес, језан, лале (саветник или придворни слуга), инцијелу, дишер хоџа (свештеник), ваизи, рудше гадара, (врста сабље), аламанка (немачка сабља) и т.д. ит. д. што је требало прибирач да објасни, јер оне сметају разумевању и објашњењу.

Има врло мало и штампарских погрешака. Ми ову књижицу с наше стране препоручујемо свакоме ко се жели њоме користити, а нарочито учитељству.

Мик, (тог,

ОВЕ ЉЕ ВК Е

Српски језик. Познато нам је да се један | део српског народа не служи ћирилицом у писању и школама, већ латиницом. Но лакоћа стила, и јасноћа изговарања итд. тоне људе да 'се заузимају да латиницу опет замену са ћирилицом. Јер они, који агитују да се ћирилица избаци #з школа и писања у опште, натурају уједно и другу вероисповест. Дакле поред латинице кљукају их и католиштвом. Али жеља српског

равославног свештенства толико је јака, да се србизам одржи, да траже законим путем православну вероисповест и српски језик у својим школама. Тако читамо у „Школ. листу“ "ва Март пр. год. ово: „Из Хрватске и Славоније, а особито из бивше војничке крајне стижу нам гласови, у којма се изјављује општа жеља српског свештенства и народа, да се што скорије, законитим путем, покомунаљене српске школе

у православне вероисповедне школе по-

парохијама вероисповедне школе успоставе, у којима ће Срби учитељи под православвим вероисповедним школским властима, нашу децу у духу православне верену милом нашем језику васпитавати и учити их покрај других знања особито ћирилици световној и црквеној ; црквено-словенском читању и појању. Без тога нема за Србина праве народне школе ни народне просвете. На комуналне школе туже се Срби са свију страна, јадају се, да се у тим школама римство и хрватство деци нашој ослађује, као што то школске читанке, школски по-

здрави и запостављање Срба учитеља свеочи.“ Продирање Хрвата на западу, Бугара на истоку и југу Србије, доводи у питање српеки језак, српеку народност, српску езистенцију. Они, који желе да Сриство сли-

сте са земље продиру гигантским кораком по најсрпскијим местима, а ми српски учитељи не умемо отворити уста у корист своју.

врате, односно, да се у свима српским | Ми чекамо ману с неба. Прионимо раду,

Оне рит