Učitelj
који мора знати све оно што и просесорј Да ово не стоји, доказ је то, што ученици у учитељској школи падају из тих предмета и пошто су их по нова у учитељској школи слушали.
Јако се вара г. Вуловић што држи да: „Кад би курс трајао само две тодине и намењен био поглавито стручном учитељском образовању, све би се основне школе у брзо попуниле стручним учитељским снагама.“ Нит би се у овању школу јављало више ученика, но што се сада јавља, јер шта ћеу њој, кад поред осталог, нема много шта научити; према томе не би се попунила 9 брзо сва учитељска места; нити би се добили стручни учитељи. Оваква учитељска школа била би право недоношче. Учитељи, који би изашли из оваке школе били би на штети и школи и држави. Школа би упропастила толико младих снага и умова не давши им за 6 година ништа, а држава би бадава плаћала једну неспремну масу људи. А учитељи, који би из ње излазили, били би са. полутанском учитељском спремом, од којих би имала штете и школа и држава.
Г. Вуловић вели, да су већином одлични учитељи, који су свршили шест разреда гимназије, сад обично доктори медецине, професори средњих школа и виши чиновници. Учитељи, који су сад доктори медецине, професори и други виши чиновници, вису свршили по шест равреда гимназије као што г. Вуловић вели, но су обично (већина их) са спремом, као и остали њихови другови. И није их жуљила њихова већа спрема да напуштају учитељство, већ их је жуљило рђаво и неправично уређено учитељско стање, а указала им се при-
87
лика да продуже своје образовање. У осталом они су већином државни питомци. Дакле држава их послала да продуже образовање, а нису они сами напустили учитељство због великог знања. Не знам по ком би то праву г. Вуловић, као правник забранио учитељима, да продуже своје образовање, ако могу, и да постају др. већи чиновници '
Прелаза из струка у струку има код свију чиновника код нас, па не знам за што онда г. Вуловић замера што је од 132 учтеља који су свршили учитељску школу прешло 6 учитеља у другу струку и према томе не знам што препоручује, да се томе силом стане на пут и да се учитељима затворе врата за друге службе државне! Дакле, г. Вуловић овде тражи, да се једно правило силом закрати учитељима, којим се сви други чиновници у овој земљи користе. Ако се не варам, и г. Вуловић је прешао из своје у туђу струку. И ту ја држим, да је држава штетила, што он није сад негде. секретар судски, но професор велике школе !
Не знам за што је г. Вуловић противан пуштању учитеља на професорски испит. И не знам по чему би то била, аномалија. Онај, који се јави за проФесорски испит, ако нема оне спреме која се од професора тражи, он ће на испиту пропасти, не може бити проФесор и ту онда нема никакве аномадије. На професорски испит треба пустити сваког, који се за то способан осећа. Само се треба предходно постарати да се нико неспособан не тропусти на професорском испиту. Човек може бити од знања и науке, а не мора свршити велику школу. О томе