Učitelj
274
Чл. 10. Председник удружења дужан је државној власти доставити списак чланова с назначењем стања њихова, оних који престављају удружење, и то на три дана по што се удружење образује и председништво себи избере. (Ово чини и председник пододбора).
Чл. 11. Рачуни или извештаји удружења морају се у два ексемплара предавати ради знања државној власти и то оног дана кад их удружење раздаје својим члановима.
Чл. 18. На три дана пре скупа председник удружења (пододбора) дужан је известити надлежну власт (државну) о времену кад ће се и месту на коме ће се скул · држати. У тој пријави мора се назначити да ли је скуп јаван, или само за чланове
или за чланове и позване.
#
ДРУШТВО СВ. САВЕ
Свети Сава је мило, слатко име у народа српскога. Народ замишља тихога, мирнога, скромнога учитеља свога, који путује по земљи и учи га шта и како ваља да ради. И Друштво Светога Саве није могло да измисли боље име за себе, но што га је измислило по имену великога учитеља народнога.
Народ наш у оно време није умео да оре. Свети Сава му је показао. Жене српске нису умеле да ткају. Свети Сава их је научио. Народ наш прича, како није умео на својој кући да направи прозор, те да избаци мрак 8 своје куће, но га износио карлицом; није умео орахе да попне на таван врећом, но их пео вилама, итд. У овим причама. народ оличава своју простоту и незнање, а у исто време метод свога великога учитеља: путовање по земљи, сазнавање народних потреба на лицу места и диктичан и категоричан начин поуке: овако ваља.... |
И у данашње време има њава, што народ српски не уме да их оре; ну данашње дане има у народа нашега мрака, који он не уме да изнесе из своје куће....
Ни један народ у Јевропи није данас тако несрећно политички поцепан
· као наш; ни један народ у Јевропи не
стоји данас на несрећнијем месту и у страшнијим приликама за свој опстанак од нашега. Својим херојством он је исток отерао истоку, а он остао ни на истову ни на западу. Краљевић Марко срео Циганина. Циганин носи неку чађаву гвоздену направицу. Марко га запита : шта је то:
— То је справа, која може тебе, Марко, да убије.
— Мене да убије! Марку нису могли ништа најбољи јунаци тешким топузинама и буздованима, а то да ме убије! ! Тако се чудио Марко.
— Марку нису могли, и не могу ништа, највећи јунаци и најтежи буздовани, али ће ова направица моћи: она може да те убије! вели Циганин.
— Не може!
— Може !
— Не може!
— Може!...
И Марко узима справицу, прбба, пробије руку, уверава се да може и вели: