Učitelj

Од ове правилне и редовне везе осећања са њиховим телесним изразом зависи и наше познавање духа и карактера других људи. Кад је неко расположен, кад му је пријатно, кад бол осећа, кад је заљубљен или љут — све то ми одмах можемо познати по спољашности човековој, (по те лесним знацима) — наравно, ако то намерно не прикрива — и у сваком поједином случају можемо да оценимо и јачину његовог осећања.

Из различних узрока нас јако интересују они спољни знаци, којима се обелодањују поједина осећања и расположење. Нашу пажњу не привлачи толико мртва природа, као појаве човечанских створова. Природни предмети добијају највећу примамљивост за нас тек онда, кад им човечија осећања. придамо. Сунце и месед, ветрови и реке много су мање дражесни и примамљиви кад их посматрамо само као Физичке снаге, него онда, кад их замишљамо да раде по човечијим мотивима и цељима, из љубави и мржње.

Интерес, који ми имамо за разноврсне човечије радње и појаве, који нам служе као знаци духовних појава, употребљују лепе вештине код цивилизованих народа, те се тако тај интерес још више појачава. да сликара, сликоресца и песника свако поједино осећање има и свој засебни израз. Не само да су грубљи облици осећања свезани са спољним знацима и покретима, него у очима вештаковим имају и најузвишенија, најплеменитија и најсветија осећања 40човекова свој засебни израв, који се са свим одликује од израза осталих осећања, и која се свакад појављују са извесним знацима на телу. Нарочито средњевековни уметници — по своме тадашњем уметничком схваћању — представљали су божанске особине нематеријалне душе на материјалном телу: величанствена природа муче-

балп један саставан део њен. Ако покушамо, да духовно расположење преокренемо у оном тренутку, кад црте на дипу показују већ расположеност страсти, одмах ћемо се уверити да то није могуће учигити.»

29

ника , светитеља, богородице, Спаситеља, појављује се у овим уметничким творевинама у симпатичким покретима и целом изразу и држању тела. Сва наша осећања иди душевна узбуђења оличена су (отедовљена) у самом нашем телу. Ни једно осећање, као што нам и цело човечанство сведочи, не постоји као каква засебна духовна творевина.

Овај врло важан и опште познати Факат често је губљен из вида при расправљању питања о нематеријалности душе. Џа иако је овај Факат добро познат и ланцима, и ако сликари и сликоресци изучавају изразе осећања на телу, опет метафизичари и теолози нису се хтели ни мало на то обазирати, кад су истраживали границе између тела и духа.

Другу једну групу доказа да су духи тело тесно међу собом везани, видимо на упливима, које имају телесне промене на, духовно стање и обратно, духовне промене па телесно стање.

При претресу ових појава тешкоћу нам задаје само њихов број. Ја ћу почети са неколико обичнијих и добро познатих примера, и онда ћу наговестити општа нравила) до којих је Физиологија дошла.

Уплив телесних промена на духовно стање са свим нам се јасно показује у томе, што наша осећања и расподожење зависи од: глади, ситости, од стања у коме је стомак ; од уморености и одмора, чистог и нечистог ваздуха, хладноће и топлоте; од раздражљивих материја и лекова, од телесних слабости, болести, спавања, старости итд. Све ово упливише не само на, грубља осећања или на изразе мањег зна чаја, као што су здравице на скуповима, него и на највиша наша осећања — љубав, гњев, естетичка и морална осећања. „Здравље одржава безбожнике (атеисте) у мраку.“ Често каква, телесна, невоља учини, те се потпуно промени морална природа, човекова. Наш је дневни телесни живот слика нашег живота. Здрав човек устаје Јутром с великом количином духовне снаге, свежине и енергије, и првим обедом ово