Učitelj

226

НОЋУ ШУМИ

ОУ

Пођи са мном да идемо једне ноћи по шуми. Ја знам све ставе добро и сигурно ћу те водити, да се не пометеше У“

Ноћу је два пут мрачније у шуми, но дању, а месечина прави сребрасте пруге између црних стабала, све у црнини: поље и шума — све мирује и ћути. Наша уобравиља, може себи да ствара сва могућа подобија од неодређених ликова. Једно стабло личи на жену, која се сагла, а оно џбуње личи на гомилу људи, који као да нешто прежају крај пута. Тамо она стена личи на какву грдну главу, теме јој је обасјала месечина, а један одломак стрчи му напред, као дугачак, велики ное.

Шума у нашој постојбини, у питомим местима, нема често вука, медведа, од којих би се путник бојао за свој живот, ади за онога, ко ноћу није добро вичан да иде, има опег доста истинитих опасности. Већина шумсвих путова изложена је иу помрчини може путник пасти. А ако кад са свим од праве стазе одетупи, бојати се, да ће залутати у чести, и може се где сурвати у какву јаругу или се заглибити у глиб; а са свакога џбуна, корова и траве капље ноћна роса, и ако по нужди морадне баш да преноћи у шуми бар му не гине један добар назеб.

Но не бој ми се, мој драги сапутниче, ја ћу те, после кратког путовања, здрава и невредима довести до својега стана.

а никад

Још неје ишчезло последње светлуцање сутона, а већ почиње особени неки живот у шуми, живот ноћни. За нас људе и многобројна створења, ноћ је време угоднога мира. Многи се цветићи затворе и сложе своје листиће. Обдањи лептири смирили су се испод

лишћа и дремају, а тице певачице спа-

вају у густој чести. Али један незнатан број створења мирује преко дана и у вечерњи сутон буди се, оживи и на рад полази.

Подоста бубица прозуји у некој песми поред нас. Вечерњи лептири лепршају се над миришљавим цвећем по џбуњу, а дебели ноћни лептири, пауци и лептирићи најразличније врсте, излазе из својих скривалишта и облећу око нас. Ови они лептири, које шумар познаје као разораче шума — јесу ноћни лептири. Па и од двокрилаца који „уједају“ (т.ј. жаоком или сисаљком боду), комараца и њихових сродника излазе читави ројеви у сутон, да као неке авети, играју своју игру на месечини. Наше око морамо да пооштримо, да распознамо бар веће облике ноћних животиња у шуми.

Да ли видиш тамо око врхова др-. вета, крај широкога шумскога пута како слепи миши своју игру воде% Они су преспавали цео боговетни дуг летњи дан у шупљим дрвима, где им је било суво и сигурно. Тамо су висили они један поред другога, стражњим ногама прикачени, а с главом на ниже, како их можемо чисто из прикрада гледати