Učitelj

ТУ. Г,г. учитељи и учитељице оних места где не постоје пододбори, могу се уписати за чланове-учитељског удружења непосредно код Главног Одбора или код кога оближњег пододбора. И у једном и у другом случају платиће члански улог почевши од 1. Јануара ове годипе. По свршеном упису добиће

чланску карту.

Главни Одбор.

—риавав-—————=

МИЛОСРЂЕ СПРАМ ЊИВОТИЊА

Кад се школи и науци призна моћ да утиче на човека и да га облагорођава и усавршава, то следује по себи: да га школа у свему облагорођава. Да те вере у школу нема, не би било ни

школе; и кад не би било тако, не би

школа ни требала. Користи су за 40_вештво од школе велике, али и заблуде не отклониме. Користи су: што школа и наука чине човека бољим, заблуде су: што, верујући у моћ школе, верујемо у њену свемоћ; последица је отуда преоптерећавање омладине, преоптереБавање школе и њениг радника. Последице су опет отуда оне исте, које познаје сваки онај, који хоће све а не добије ништа! Ко примети, да школа почиње да подлеже под прекомерним захтевима, тај треба да уложи свој протест, да саветује на боље, тј. на мање, а сигурније. Па шта се може у школи учити и научити“ Ко ће то знати! Од млогог чега то зависи. И тавва се питања не могу једнострано постављати и једнострано одговарати. Није свака биљка за сваку климу. И док н. пр. у Франуској уводе у школу модерно еванђеље, т. ј. „поуку о грађ. правима и дужностима и моралу“ (како је то лепо разложено, преводом једног Дитесовог

чланка, у 22. бр. „Учитеља“ од | новембра ове год.), дотле се у другим државама боре око првих почетака, најпростије писмености. Није дакле довољно рећи: „хоћемо сад то“, па да и буде тако. Искуство је нас, на жалост и сувише, научило докле се допире с добрим жељама млађих нараштаја, или, да кажемо речма Христовим: како буде, | кад се ново вино сипа у старе мехове. Ми верујемо у бољу, лешту, просвећенију будућност будућих поколења —_ с тота и тежнимо напред, с тога радимо.

Па ипак има веких најелементарнијих захтева, који нису стављани, а трсба да су у задаћи основне школе, ове народне учионице из које, да је среће, треба да изађе бољи човек, бољи сељачић, бољи синчић каквог „тртовчића“, који ће се у млогоме разликовати од старијег колена.

Један од говорника при претресу предлога „о реорганизација осн. школа“ (г. Димитрије Ј. Путниковић) поменуо је једну праведну тужбу, јавнога мњења у српском народу, 0 величини општега поштења у нас. Говорник је поменуо и нама ошште познату недећу нашу, по којој је „небада било све боље“ и како је поштења било више.