Učitelj

итд. А кад купи књигу, он не види одмах или никако резултат, користи. Зар онда није природно што он књигу сматра за лукзус;а лукзус се купује само онда кад се има доста пара. Па и кад се неки пут купи књига, учини се рђав избор, пам то други пут постане једна сметња. Кад би сељак окњизи тако мислио као о: коси, плууџ, волу, мотици итд. да му је то неопходно потребно рад умног усавршавања — онда би умесно било тражити што већу писменост; међу тим он на књигу гледа као на лукзус, па због тога, он је слабо и купује. С тога писменост нема онолику важност, какву јој придају неки писци. Ја нећу да је сасвим ниподаштавам, али тако исто нећу ни да је обожавам. Практици ја би све жртвовао. |

Е, сад би било на реду, да ствар окренемо и на другу страну. Да не буду томе криви учитељи или цео садањи систем школовања 2 Највише је крив систем данашњег школовања, који је заснован на Формализму; а криви суи неспремни учитељи, који нису кадри да ђацима омиле књигу, него га још са истом омразе. Данашњи учитељи и без своје воље омразе ђака са књигом. Кором хлеба учитељ принуђен је да кљука ђака са оним огромним програмом ; тј. да га спреми и за попа, Филолога, историка, географа, природњака, итд. а ђак мора силно на худој храни да се напреже са највећим непријатностима Физичким;— и онда нија никако чудо кад једва ђак чека да се школе, укао проклете тамнице“, опрости.

Ну да претпоставимо да свију ових сметња за развијање љубави према књизи нестане; и да замислимо да се та љубав према књизи развија к'о што треба. Дете кад изађе из школе има вољу да чита, ал нема књига. Отац је конзервативан; он не уме да цени књигу, а дете док одрасте и постане сам госа — баталиће се и само. Ето, нема вајде од писмености и у овом случају. Забадава је писменост, највеће културно срество за усавршавање, кад је маса не употребљава. — Оволико о томе важноме разлогу против виших основних школа.

Овим сам завршио своју расправу. Сад само да изведем главно, резултат, па сам онда готов.

1, Сваку установу треба да изазове потреба;

9. Садање више основ. школе треба претворити у среске више осн. шк. или ратарнице; ;

3. Да сву бригу око ових ратарница води срез;

4. Учење је у овим среск. ратарницама обавезно за све ђаке, који сврше нижу осн. школу, изузимајући оне који продуже;

5. Међу наставницима сваке ратарнице морају бити практичари ;