Učitelj

209

10). Још овамо долазе и спољне околности, н. пр. простран · локал, тако, да ученици не седе сувише скучено, удаљеност од жагора са улице; стајење учитељево на једном месту, и у опште тачно одржање доброг уређења школског. По количини пажљивости, изводи се обично закључак о целом учитељском раду.

Репродукција представа.

1). Од једног се ученика захтева, да понови оно што се прешло последњег часа. Њему то иде без по муке. После три месеца већ му то не иде тако лако. Треба да ми именује н. пр. Јована Курсулу, али му је име заборавио. Ја тек изустим Варварин, а оп се већ сети имена. Са овим именом појављује се још много сећања на лица и ствари, које су деца видела, када су посетила то место. — Ђак почне декламовати неку песму, па запне, али чим понови последњу реч од новога стиха, одмах се сети. Он зна таблицу множења по реду, али изван реда не зна.

4.) Из ових појава дају се извести ови закони: представе дечије не остају у свести одвојене, него се једна с другом вежу и образују редове представа. У облику таквих редова садржи сем матереја. Они су најјаснији у свести мало после пријема, па поступно њихова јасност опада, док не ишчезну. Они постају чвршћи чешћим понављањем , и могу се са свим механички образовати, и да ученик и нема свести о њихову садржају. Овај механизам у обравовању редова представа, олакшава изналажење појединих представа. Поједине представе као и редови представа могу се репро-. дуцирати (подсетити), а ово може бити непосредно без спољних утисака, или посредно помоћу неке треће представе н. пр. мало пре при именовању Варварина. Ова посредна репродукција изводи се по овом закону :

ај. дакнон сличности, т. ј. представе. које су једна с другом сличне изазивају једна другу. :

6). Закон контраста, т. ј. једна другој противне представе или несродне, изазивају једна другу. -

вј. Закон истовремености, т.ј. представе које су у исто време постале у свести, изазивају једна другу.

г). Закон редног следовања, т. ј. представе буде се истим редом, којим су у свести постале.

Репродукција се може спречити, како се представе каквим било узроком потисну тамо, где у почетку нису биле. н. пр. при каквом говору, кад страно лице ступи у собу.

« УЧИТЕЉ» 17