Učitelj
18
оне, који су примљени, затим на оне, којису искључени; и најпосле на оне, чији је пријем само одложен. Осмогтодишњи, (од 1836 до 1843 закључено ма и непотпуни, опит, веома је интересантан.
Пре свега, показује се, да су две трећине записатих ученика разне испитне комисије примиле. Цифре четири универзитета: гентског, литишког, лувенског и бриселског надвишују ову средњу количину ; резултати приватне наставе лошији су, јер је само половина таквих примљена. Примена теорије средњих количина покавује у овом случају, да је правилна настава увек боља, него учење без икакве системе.
И ако су били ученици разне способности, опет је број примљених ученика у сва четири универзитета готово подједнак. Оваква тачност доказ је, да резултат ни мало није случајни.
Но ако имамо у виду разлику у способностима, онда истоветност ишчезава и ми добијамо доста знатну разлику, која нам казује, да заиста постоје личности, које имају велике способности за умни развитак.
Наведени примери јасно показују, да се бројне величине могу са убпехом употребити за познавање личности. Може се само посумњати у тачност испитивања, али против методе нема се шта, рећи. Нои у овом случају можемо рећи, да увек у експерименталним наукама не треба изводити закључке, ако су премисе неистините. Ш.
Кад би ренологија могла да, изврши своја обећања, онда би ми могли да измеримо тачно умну организацију човека; онда би имали елементе, на основу којих би могли разрешити веома сложену задаћу: у колико човек зависи од природе а у колико од науке, или васпитавања ; ми би тада могли бројевима изразити оба дела његовог умног развића ; али ми до сада нисмо у стању да решимо ово питање.
Па кад нисмо у стању да априористички решимо ову задаћу, онда ћемо се, помоћу опита и испитивања помоћи да од последица, пређемо на узроке. Ми смо се држали овога принципа и онда кад смо одређивали моралне особине човекове. Само ће нам бити тешко да одвојимо два елемента, који подједнако утичу на друштвене појаве : организацију саме личности и њено васпитавање,
Једно од најинтересантнијих испитивања, која се односе на човека, јесте — његово прогресивно развиће различних умних спо-