Učitelj

406

и сам метафизичар не би га одобрио; јер шта је оно „оно« што покреће у нама све свесне радње шта је онај животворни принцип у непрестаној радњиг и од куд он да се у нама јави и да дела“ Још и ово: писац држи, да је то гледиште старо, пошто на једном месту (опет не знамо да ли случајног) вели:... уа ми новији психолози давно смо престали сматрати душу као нешто што се само собом одржава“ и т. д. Ово је свакако још некритичније речено но и оно горње. Супротно гледиште материјализму и сувременом позитивизму је идеализам и критиицзам, којих је праваца, велики немачки Филозоф Кант, оснивалац. По идеализму: душа је један објективни Феномен, постулат разума. Од њега се гранају разне школе: апсолутни идеализам, са тврдњом: да постоји субстанција душе као релативно копстанто јединство у процесу бивања;'. за овим долази догматични и научни реализам са својим учењима. И сва та гледишта сувремена су, као и оно, које писац горње књиге заступа; он их не може и не сме да ињорира, по што и сам добро зна да представници тих праваца Ечећје, Пофхе, Негђаг, Тлебтапп и остали психолози, нису живели за време Аристотела; и да њихов научни си“ стем има данас велики број присталица. Ми и сами заступамо правац којег се писац држи, јер смо уверени да је најприближнији истини ; али, у исто време поштујемо туђа, противна гледишта, и имамо обзира према њима, још и стога, што су корифеји тога учења познати као ауторитети извесног научног правца и система. Зато нам и чудно изгледа оно:... уа ми новији психолози“ и т. д. као да горњи нису нови; а још чудније нам изгледа, кад знамо, да наука још није на чисто ни са једним правцем, јер нису научно доказани, но су све хипотезе и ништа више. О овоме врло лепо вели професор Херицен:“. „Да би се ма једна од тих хипотеза могла доказати, нужно је знати биће ствари; а то је нашем разуму неприступачно. Сваки дакле, може да бира између дуализма и монизма, и оно гледиште да верује које његовом мишљењу и осећању најбоље одговара. Бити дуалист или монист, не значи признавати један научни Факт или извођење, но више значи у ово или оно гледиште веровати — дакле, то је више акт веровања“.

Да видимо сад гледиште материјалистичко.

Он одриче у опште сваки субстантибилитет душе; но учи, да је она продукат Функција, које се у организму врше. По материјализму појам матрије и духа је један, само са два имена; он обоје

5 ууше Ј. На Паз УЏезеп дег Зеје 1880.

8) А. Неглеп: Отипатец етпег аПсет, Рвзусћорћувојовје. (Ратлупизизесће зеће еп. Егаје Којсе. 17 Вапд) 1889 Гетргје.