Učitelj

394

могао посвршавати, па је за то опет морао доћи на време у школу колико у интересу своме толико и у ђачком. А по неки родитељи доводе ђака у школу кад им је воља. Тај немар родитељски и ђачки у почетку, па и доцније јесте, велико зло за учитеље. Томе злу треба, противстати и из школе га уклањати.

Ето, то је по моме мишљењу прва велика сметња школина. То је сметња, признаћете, која доиста зауставља, и сакати онај рад школски, који би требао да цвета, под повољним околностима. Тај поменути немар од стране родитеља и ђака кад престане, онда ће посигурнои школа с те стране бити уреднија, имаћз напретка; онда се може очекивати и жељени успех; али при том ако буде отклоњено још много што шта, што стоји у тесној вези са овим као сметња школском раду.

Па како да се стане на пут том првом школском злу; како да се отклони ова сметња првих школских дана! То и јесте главно дати одговора на то. Истина је права и позната, да је све што постоји лако критиковати, али наћи начина, да се то што је за критику и отклони, ту је тек права мудрост и вештина. С овим не велим то, да ћу ја сам овде изнети ту мудрост и вештину за ово. Можда су друге моје колеге спремили много појединих начина за то, и можда ће ово моје мишљење бити и криво, нетачно и неправилно, али ја у напред рекох, да сам с овим почео у толико, у колико да се о овој ствари почне и код нас расправљати. На вама је сад дужност, да ове моје редове доцнијим "приликама допуните, те да ови добијемо једно стално мишљење и упуство по овој ствари.

Ученици се распуштају за велики одмор уобичајено, 29 Јуна, на Петров дан. Тај дан треба завести да и

· поред досадањег обичаја, буде као највећи и најсвеча-

нији дан за ђаке. Тога дана се ђацима саопштавају судбоносне ствари; саопштава им се који прелазе у старији