Učitelj

АМУ

Па] КУ РМ

433

како је могла стара српска школа да даје довољно писмене људе од 3 разреда, а ово сада не може са, 4 разреда 2 Да ли није, дакле садања настава гора, од пређашњег! О паралели између старе и садање основне школе, мислимо да проговоримо другом приликом мадо опширније, а сада ћемо само оволико да речемо: свакако је садања настава савршеније и боља од старе. Садања настава хоће да образује све, а стара је давала вештину пибаља само изабранима из најбољих кућа; садања школа почиње с децом, а стара је почињала с младићима.

Друго је то питање, да ли је по народ и његово образовање

" корисније почињати с децом или с младићима. По образовање је,

нема сумње, корисније почињати с малом децом; јер је у Педагогици исписано најкрупним словима правило: »улакше је и боље је изнова стварати код деце нове појмове, него већ добивене исправљати.“ Ово је ваљда и нагнало образовани свет, те је почео да заводи удечија забавишта.“ Џа и са економног гледишта је много боље да се почиње народно образовање што раније: јер деца од 6 до 10 (односно до 12) година, мало су потребна родитељима свих занимања. Кад се дакле буде пазило према већ постојећем вакону, да се деца уписују од 6 (односно 7) година и кад се буде водио строг надзор о понављању ђака, онда ће српчал свршавати основне школу у дванаестој (односно тринавстој) години; а то је узраст, ва кога могу у њиву. трговину или на запат.

Кад, дакле, нижа, основна школа не може да изврши задатак народног основног образовања онда је неопходно пужна виша ос новна школа.

Да се часом вратимо на онај други задатак основне школе т. ]. школа треба да спрема и практичкоме раду. У овоме захтеву многи претерују, износећи, да би требало на место виших основних школа завести ратарске школе. Из разлога, што се већи део нашега становништва занима земљорадњом. На основу овога њиховога тврђења не искључујо се могућност занаџијама и индустријалцима да и они траже занатлијске и индустријске школе, јер занимање нашега народа не састоји се само у земљорадњи. Дакле тражење ратарских школа на речун виших основних школа — нема смисла. Нисмо противни ратарским школама у опште, што више, желели бисмо, да их има ако не у свакој општини, а оно бару свакоме срезу по једна. Али, оне служе само за стручну спрему нашега народа, а никако не могу да замену основну школу; јер је овој задатак, да даје основне образовање народног без обзира на занимање. Дакле, задатак више основне школе треба одвојити од стручног образовања.