Učitelj

сликЕ из шЕОЛОСКОГ ЖИВОТА

ови

#75 - НА СВАКОМ КОРАКУ ИМАДЕМО НА УМУ ВАЖНОСТ НАШЕГ, ВАСПИТАЧКОГ ПОСЛА !

Познавањем психолишко - педагошких начела даје нам се срество, да постанемо васпитачима деце; но колико има до тога, да, постанемо рационалним, правим васпитачима — о томе ћу сада да рекнем неколико речи, што ће бити само као једна напомена уз торњу тему,

Сваки зна, да је искуство најбољи учитељ, и да се оно нај"више и најбоље учи сопственим животом, а тако исто, да је најбољи учитељ онај, који има поред темељног теоријског знања и највише искустава у свом послу. Више-годишњи учитељ добро се сб сећа, како је у првим годинама, у почетку течења искуства, имао највише невоља у послу чисто васпитачком и како је упадао у крупније погрешке : _ Према свом темцераменту и појимању деце он је или изрицао врло многе казне, услед чега су деца постала равнодушна на Зи истих и тиме казне премашиле задатак; или

олако узимао -— не гледајући на њих — и тиме им давао маха, да се и даље шире. Дакле, у оба случаја је грешио. Тако исто више-тодишњи учитељ сећа се, како је било невоља и ако посла · чисто АЕ природе: Он је употребљавао у говору речи: »06ратно ,“ «и тако даље ,“. уподигао ,» узавео» и још тушта и тма овима сличне термине за апстрактне појмове, а доцније се уверио, да од тога нема апсолутво никакве користи, још штете — сметало _је ривумевању осталога Јасно је: да голо познавање принципа, _ теорема васџитне науке, не ствара потпуно способне посленике на. пољу васпитног рада; а то је из узроке тога, што васпитна начела, општа правила теоријска, нису устању да преставе у правој доји, да даду верну слику центра у школском раду: детета, ва“ спитаника. Како пак изношење примера из живота у школи даје пластичну слику саме суштине предмета, обухвата чак и поједи_ности: индивидуе, анормалитете, а тако исто и даје правац по_ сматрања, упућује васпитача на начин посматрања, појава у животу