Učitelj

(ОПЕНОЕР И КАНТ 0 МОРАЛУ.

Панисаб Јј Оболенски.

(ПРЕВОД С РУСКОГ), ~ ЕЦ

о

“

Херберт Спенсер, чувени творац еволуционе психологије и етике т. ј. основаних на теорији развитка), изашао је против Кан

_товог мишљења о моралу са расправом, која је у исто време штам пана у инглеском журналу „Кот ећи Кеме“ и у Француском „Веуце РЕПоворшиде.«“ Ма како да је жалосно, али морамо признати и надамо се да ћемо ниже и доказати, да Спенсер, у својим нападима на морал Канта, само по спољашњем изгледу стоји на темељу

_ науке и теорије развитка, а у самој ствари противречи и науци и · тој теорији, т. ј. свом сопственом чеду. |

На први поглед наше тврђење може изгледати невероватни пошто се Спенсер у својој расправи ослања. искључиво на броло гију и еволуциону теорију, али ако читаоци стрпљиво пропрате наше примедбе, они ће и сами видети да ми имамо право. Могућ је да човек говори како се ослања на. извесне истине, и опет самој ствари, да буде у потпуној противречности са истим постав кама. Такви се случаји вазда могу да виде у областима људск мисли. Зар је на пр. мало људи, на чијим је устима „непрестан хришћанство и јеванђеље, а међутим из истих изведе закључке,

дијаметрално супротне њиховом духу и смислу:

Равену погрешку Кантовог мишљења о моралу Спенсер види

у томе, што — по Канту — радње, које се врше по осећању

наклоности, па како да су иначе добре и корисне, још не долав

у област моралних радна. Кант у ту област убраја само поступк који се врше из начела дужности, или моралне обавезе.

Још је Шилер стављао своје примедбе на ту страну Нанта

вог морала, и Спенсер голово у целини понавља исте примедбе. Кад

би Кант био прав — примећују му — онда би најморалнији чове