Učitelj

520

никако нећемо. унизити трећи ступањ рекав да се он разликује од другог. Исто тако и Кант ни најмање не понижава добра дела, која се врше свесно и само по осећању, кад каже да она не улазе у ступањ нарав ствености с тога, што је себеконтроливање карактери. стика тога ступња, а у делима извршеним по осећању, већ нема контроле.

Наш пример са музикантом само у једном односу није потпуно сличан класификацији владања. У области

музичке вештине, као и сваког другог ручног. рада,

уметнички ступањ, када већ није више потребна никаква контрола, последњи је и завршни ступањ; међутим у области морала никада не можемо постићи такво савршенство. да себеконтролисање не би било потребно а то с тога, што се услови живота непрестано мењају.

долазе нови место старих. Потпуне сличности биле би

онда, кад би се музикантов инструменат сваки час, више мање, мењао у конструкцији. У том случају музикант и ако би му можда његово уметништво било корисно и поред промењене конструкције, морао би непрестано да контролише кретања прстију, и корист од задобијене вештине не би била у утврђеним навикама; на против те би навике још могле да сметају, а корисна би била само у ошште израђена способност, да својим рукама влада по својој вољи.

Али из тога видимо, да у Кантовом моралу има неке непотпуности, и да истина лежи у сједињењу морала разума о моралом осећања. Алтруистичка осећања олакшавају контролисање себе самог и чине да не мора, увек да буде јаке и дуге борбе са самим собом, ма да је контрола, поред свега тога, увек неопходна. Као што емо напред показали, немогуће је ослонити се на, осећања, с тога, што се услови живота непрестано мењају. Кон-

трола свесног: разума неопходна ЈЕ чињеница РАСКИЈ

морала,