Učitelj

615

— Имам: али те неће нишћа интересовати: све су богословске. _

Он распреми кревет, и ја легох.

— Дремаш ли:

— Још не; седи.

— Он седе крај мене.

— Какво је ово твоје месте7.. Ја дођох по мраку, нисам ништа ни видео.

— Какво. . Пустиња! рече он. – А и људи су: буди Бог снауа !..

= Нада том.

— Е!.. каког... Ти знаш каква је судбина свију сеоских учитеља !.. Шта имам да ти говорим7... Ето, видећеш сутра '... Све одграђено и отворено, као да ова

кућа није школа, него да је замрла.

Па ту има начина. То је до кметова 7

— Јест!.. До њих самих !

— Па што сене жалиш власти !....

Он зашкиљи једним оком у мене

Шта велиш ;

— Што се не жалиш власти;

Он устаде, испружн напред леву руку, сави је у песницу, само му палац оста усправљен. Кажипрстом десне руке удари по палцу и рече:

— Прво и прво, братановићу мој, то не вреди јер немам коме !,.. Капетан, кмет, — кмет, капетан !... Они су овако! као ови два кажипрста !... Жали се — ништа!.. Тако је!:. Ајд, даље началнику.... Опет ништа !... Јест!... Терај даље : — министру : — опет тако!... Ништа !... Опомињи га на његове наредбе и расписе. Он преко началника врати капетану, да да «изјаснење.» Капетан на-

пише шта хоће!... После: «што овај учитељ онако крупно лаже >... Ја !... Тако је!.. Целе се године бакћем са њима!... Дође ревизор.... «Што, учитељу, уче-

ници овако слабо одговарају:2... Господине ;... Ово је . ђ