Učitelj

624

Време из кога ће се датирати појави у народном образовању које ми хоћемо расматрати, јесте седма деценија овога века. Ово чинимо с тога, што је тада основна школа у Швајцарској била под надзором кантона, док је сада под врховним надзором Федерације, под »биндесратом.» Сем овога у почетку седмг деценије основна настава била је обавезна. вамо у неколико кантона, док је у данашњем времену призната у целој Швајцарској. —

Да би пресудили, да ли је осповна школа, рационална или не да ди су њене оделите појаве од користи или не, ми треба да имамо каку конкретну појаву, која ће нам служити као мерило при упоређивању са позитивним стањем. Као такво мерило могу нам послужити регрутски испити. Истина ово мерило неће задовољити све потребе, јер је односне важности, јер: регрутским испитима подвргавају се само регрути, а девојке и сви мушкарци, који нису за војепу службу не подвргавају се; даље, знања, која се покажу на регрутским испитима у 20—21 години, нису прави и потпуни резултат основне школе, већ су знања, која су или виша или нижа Од онога, које се из основне школе изнесе; али пошто другога немамо код нас, принуђени смо да исто узмемо.

Регрутски испити у Швајцарској врше се сем из читања џи писања још и из рачунања, Историје и Географије Швајцарске. Усљед овога и интересантни су испити регрутски у Швајцарској.

Узећемо регрутске испите из 1874 год. тако, да су лица, која су исти полагала свршила основну школу у седмој деценији овога века.

Од 17'294 регрута само њих 6921 показали се као неписмени нап су тек знали читати и писати. По општим резултатима тих испита стајало се овако:

На првом месту Базел град,

« другом г Кенева,

« трећем » _ Цирих,

« четвртом « Ватланд,

„ петом а Тиргау,

« шестом „ Шахаузен, « седмом « _ Најенбург,

« ОСМОМ 5 (6. Гален.

» деветом » Золотурн,

» десетом 4 Апенцел (спољ.)] Роден, „ једанаестом , — Селски Базед » дванаестом » _ Луцерн,

» тринаестом . Граубинден,

четрнаестом

Берн,