Učitelj

656

учитељи, јер први се односе према несносном и досадном другу са свим просто — не обраћају на истог пажњу. Међутим овај друг исто тако осећа социјалне потребе, као и остали и видећи да су га сви оставили, он услед друштвених потреба почиње изнова да се прилагођава, друштвеним захтевима, и по могућству стара се да је мирољубивији, — и тако се ћудљивост и упорство уравњавају. Исто тако кад се ученик кочопери и поноси, тога другови или презиру или не обраћају пажњу на њега или их изазива на исмејавање: у оба случаја, први претрпив неколико пута пораз, невољно се примирава. У школи сила налази свог учитеља и спасава се од гордости; неуглађеност и неокретност изазивају смејање, а тиме се немарљивко принуђава да буде пажљив и трудољубив; лењост се исмејава; размаженост се принуђава к одрицању; плашљивост се ободрава одважношћу смелијх другова.) У корист разредног друштва и

президент Демел пише овако: «мој отац говораше да у

школској дијети налази двојаку корист: једну у веселим и невиним и младићским разговорима, а другу у школској дисциплини, која нас одучава од домаће разнежености и неколико прска хладном водом. Ја налазим да, осамнавст месеци проведених у школи, допринели су ми приличну корист. —- Школски живот научио ме умерености и распоређивању времена».

И заиста, дете ступајући у школу преживљује нешто у смислу моралног прелома, који је особито поучан и интересантан за проматрање. «Царство обичаја и закона, у публичној школи има оживљујући и учвршћујући утицај».“) Оно код детета утврђује уважење к закону, осе-

7) Ууена. АПеетете Радавоглк. 8. 219.

%) Говорећи о преммућству школског васпитања ми увек имамо на,

уму ваљану шкоду уређену на научним педагошким основима. Рђава

"школа, као и рђава породица са свим штетна утиче па ђаке; за то је

најбоље такву школу и нематп,