Učitelj

182

је упоука!» Баш поука! «„ШЖив ми Тодор, нек се прави говор,“ Какву ли ће поуку ћак добити, кад прочита из тога чланка: Он (Бог) је почетак и свршетак свију ствари! (!.... или „Небеса приповедају славу Његову. Један дан јавља је другом, и једна ноћ казује је другој. То је говор, што га сви људи разумевају:; (512 |) то је глас, који се чује по свој земљи до на крај света«..... Овде мора здрав разум да стане, па да се зачуди, шта још неће доћи у српску основну школу! А шта ће ђак учинити 2 Он ће то морати да прочита, па да и научи „на изуст,» и кад му учитељ каже да чита, он ће то издекламовати, те ће празни звуци без смисла 3в0нити по соби, па ће сеи изгубити, као што се бескорисно изгу- | било оно време, које је похарчено за учење тих звукова. Још смешнији изгледају ови ставови у истом чланку: «Запитајте животињу она ће вам одговорити; запитајте тице небеске, и оне ће вас :з: вестити; питајте земљу, и она ће вам се одазвати. Јер су све ствари од Бога постале.«“ Па даље: „Човече! Од кад си на свету јеси ли игда ти заповедио дану да сване, јеси ли игда означио. место од куд ће се зора појавити Знаш ли ти она места, где пребива светлост, и где се тама сакривена налази; Јеси ли ти про-

нашао где снег стоји п где киша боравиг Кажи ми, ко је то наредио, да киша онако плаховито на земљу пада, ко ли даде грому страховити звук његов 2 Кажи ми, ко спушта па земљу росне капљице, ко утврђује лед на површини воде%..... па сада настају још глупља питања: „Човече! Да ли ти гађаш громом % Да ли си. га уздржати кадар! (А громобран 2!) Да ли он тебе хоће да слуша2». (А електричне машине, осветлење, брзојав 2!)..... «Бог је још од почетка света мудро све све ствари сворио«с...... итд. Ово је још, смешније, када се нађе страна 110., 111. и 112. где се говори о. пари, роси, магли, облацима, киши, снегу, граду (тучи), грому и громобрану са гледишта природне науке. Где је овде конзеквентностг Шта ли ће ђак веровати: или оно на 1. или оно на 110. страни % Ваљда је онс на првој страни важније — иначе, зашто. је напред истакпуто! Еј! науко, науко !2

Узалуд се хоће оваквим чланцима да моралише ; такви чланци. могу само породити сумњу, да ли је истинито оно, што ће учитељ. причати о природним појавама или ово. Овакви су, дакле, чланци бескорисни, јер су 1.) неразумљиви за децу и 2.) долазе у сукобса природним законима, те тиме заглупљују, јер ко верује овоменеће веровати тумачењу природних закона и код чланка за децу непојамних, не може се никада извести логично читање. О овоме. имао је прилике сваки учитељ, који је радио са трећим разредом, да се увери, а писад ових редова такође морао је избацити овакву;