Učitelj

СРПСКИ ЈЕЗИК У СРПСКОЈ ОСНОВ. школи.

(СВРШЕТАК).

1.

П. Правилно писање.

Поред свега тога што је В. Караџић наше писање красно удесио, опет наш обичан писмен свет тако неправилно пише, да је то просто срамота. И то не чине само они, који су утили само нешто основне школе, него и гимназисте чак до већих школа, а бога ми нађе се тога и даље. На пр. да се великом словом почињу само реченице после тачке и особене именице — то је већ тако просто и лако запамтити, па опет се велика, слова пишу тако рећи, како ко хоће и како кад рука у писању хоће. Или на пр. да се од једне речи направе две, а да се три речи напишу у једно — то су тако обичне ствари. И учи се граматика и показује се то, па опет. Дакле да тога не би било, треба те ствари боље уочити, а за то треба веџбања, којима би се јаче истицале погрешке такве.

По нашем мишљењу веџбања та, треба да се врше исто, као што горе наведосмо да треба граматичке погрешке исправљати. Учитељ прво пише на табли погрешно, а деца поправљају. После деца преписују с табле погрешне реченице и поправљају их.

Ево неколико таквих веџбања :

а) За раздвајање речи.

Не ваља: Треба:

свакитребевојестварида | _ Сваки треба своје ствари држичистоиуреду. анетреба. | да држи чисто и у реду, а нисвојенитуђестварипрља- | не треба ни своје ни туђе

УЧИТЕЉ» 18