Učitelj

јогунство код ДЕЦЕ.

ла

Човек се не рађа на свет са самим склоностима за добро, а ни са склоностима за само зло, он их доноси обоје на свет.

Доцније утицајем околине, друштва, васпитањем, неке се од тих склоности јаче развијају а неке сузбије, Једне се мане јаче пстичу, а друге слабије: гдекоје врлине већма излазе на видик; гдекоје опет мање.

Васинптачева је задаћа да: у косико више може сузбија и спречује у развитку; а врлине негује, подиже и усађује у васамтаника. Колико је тешко детету усадити добре навике, које доцније стварају добродетељна човека, у толико га је теже одучити од

хрђавих склоности, које је или наследио Од родитеља : или стекао утицајем околине.

Знамо ону пословицу:

„Навика је једна мука; а одвика две“. |

Свака се мана тешко искорењује, па била она наследна или доцније стечена, но — чини ми се, — ни једна не задаје васпитачу више посла него — јожунство. —

__ Колико муке, једа, па и суза имају родитељи са јогунастим дететомд — Колико уназађује, отежава успех јогунасто дете у школиј — Колико бриге и главобоље задаје јогуница и родитељима и учитељима #%! —

Свако, без сумње, је имао кад тад посла с јогунастим дететом. Многи је и сам био јогуница, и управо такви васпитачи, који су и сами били, као деца јогунасти, најбоље ће моћи јогунство код својих ученика искоренити, јер они познају то зло свестраније и. боље пего други.

Да посматрамо прво код које се деце појављује јогучство. Слободно се може рећи: да су у највише случајева — даровита а полења деца јогунаста. :

Још се јогунство много примећује код: деце частољубиве, код оне која имају какву телесну ману, н-пр. глуве, слепе, сакате и т д.; а уз то даровите. Глупа деца ретко су југунаста. ;