Učitelj

ВОЋАРСКА РАСАДНИЦА У СВИЛАЈНЦУ.

ЗБОРА РЕСАВСКИХ УЧИТЕЉА,

Т. Постанак и историја воћарске расаднице; рад у њој

Крајем 1888. године члач збора ресавских учитеља, г. Љ Павловић, покренуо је мисао у збору, да оснује воћарску расадницу у Свилајинцу Збор је ову мисао прихватио и изабрао је дво

· своја члана, да пораде код општине свилајиначке, да бесплатна уступи збору потребно земљиште за, то

Одбор општински реши, да со учитељском збору тражено земљиште за расадницу може само тако да уступи, ако збор приставе да плати општини 120 динара годишње кирије, колико је оно општини прихода доносила. И тако ово племенито предузоће пропаде код одбора општине вароши Свилајинца. Тадашњи општински одборници не беху људи увиђавни да оцене, да би општина, и гра"ђанство с околином имало од воћарске расаднице много већу корист, него што је приход од тражена земљишта.

Збор ово решење општинскога одбора не поколеба, да одустане од својега решења. Члан зборски, г. Љ. Павловић који је питање о воћарској расадници на збору покренуо, плати општини 120 динара тражене кирије за земљиште, коју му је суму збор –. доцније вратио, јер тада не беше у зборској каси тодико новаца. = „— Осигуравши се са земљиштем, збор је одмах прионуо на посао и купио потребне алате за обрађивање тога земљишта. (во земљиште није могло да се засади 1889 па ни 1890 године, јер не беше довољно ни младица за расађивање ни материјалних срестава. За то половина тога земљишта уступи збор за пашу једноме касапину, те је тако сведен расход за земљиште на 60 динара. Требало _ је то земљиште прекопати, младице за садење набавити, прашити га и обрађивати. Па шта је радио зборг — У први мах не беше

младица, што је за башту било најважније Учитељи су их набавили помоћу ђака. Сваком је ђаку препоручено, да накопа и донесе по неколико младица, ако има. Ђаци су се томе веома радо