Učitelj

16 ГЛАСНИК

-- 8 -_________________________н__________________ „Ра 60 _____--______----_____--

У препоруку усправног писања наводе хигијеничари и педагози ово:

4. Човек лакше изводи усправне него косе потезе. То се види по писменим знацима прастарих народа (па и нас Срба) —све до 16 века; то се види по првим потезима деце и на првим часовима писања у основним школама, а то се даје и ласно протумачити симетријом човечијег тела. ( тога је дете лакшо научити усправном, него косом писму, што се допста и опитом посведочило.

9. Усправно писмо не разликује се много од штампаног, теми то олакшава. изучавање. Оно се код појединих људи не може разликовати као косо, те је с тога лакше за читање. Осем тога заузима много мање простора — тражи дакле и мање материјала и мање простора.

3. Усправно писмо лакше се везује (нарочито ћирилицом), те св с тога. брже пише. Опити су показали, да је најбољи ђак у писању косим џисмом исписао једну песму за 3 минута, а најбољи усправним писмом ту исту песму за 23 минута. Поред тога је усправно писмо — нарочито кад се добро пише _- много читкије него косо, и не квари перо.

4. Што је најглавније: усправно писмо најмање шкоди лепотим здрављу нашега тела, При усправном писању седи писар право, главом на више плећима у једној висини, лактовима подједнако подупрт, прсима слободан п подаље од ивице (стола, клупе), пред собом држи у среди и усправно подлогу за писање и по њој покреће тек само шаку. Према томе му је цело тело у са свим повољним приликама, и правилно и без напора извршује своју задаћу. Мозак му остаје ведар, очи подједнако раде, прса _нису спречена у предисању; плећа, врат ртењача остају у свом нормалном поположају, а и други делови тела мало су спречени у својим обичним обавама. (О тога тај начин најмање мори; с тога је од њега најмање опасности за очи, плућа, крвоток, варење, костур, мишиће; — у опште за поједине делове и важне обаве нашега тела; и с тога дакле усправно писање најбоље одговара хигијенским захтевима. То мишљење усваја и теорија, а оно се показало баш и у пракси основано.

Према свему овоме част нам је поднети предлог, да, Главни Просветни Савет надлежним путем подејствује, како би се и код нас— опита радибар у неколико школа увело усправно писање, и молити Вас, господине председниче, да тај наш предлог изнесете на дневни ред. О модалитетима, тих опита, могло би се — наравио — касније, кад томе буде време, што подробније учврстити.

Примите, господине председниче, и овом приликом уверење о нашем одличном поштовању.

8 Јуна, 1591. то. Београд. Др. М. Јовановић-Батут Др. Павао Поповић.