Učitelj

ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ 299

Остаде сам Феђка. «Код нас седе кројачи, зато се види светлос.«, рече он својим меким гласом. — Збогом, Л. Н.» додаде он тихо и нежно, и отпоче куцати у затворена врата. «Отворите!» звонио је његов танак гласић у сред зимње сеоске тишине. Дуго је чекао. Погледах кроз прозор; соба беше велика; на клупама вириле су ноге; отац је играо карте с кројачима, — неколико комада бакарног новца лежало је на столу. ФКена, маћеха детету, седела је код свећеи жудно гледала у новац Кројач, древна пијаница, млад сељак, држаише на столу карте положене лицем доле, и победнички гледаше у противника. Феђкин отац са раширеним оковратником сав намрштен од умног напрезања и досаде, мешао је карте и претио им својом великом радничком руком. „Отворите!“ викаше Феђка. с поља. Жена устаде и пође да отвори. „Лаку ноћ! — понови ми Феђка, — тако треба сваки пут да нас водите кућама,“ -

Знам да ће многи поштени, добри и слободоумни људи, чланови добротворних друштава, који су готови да даду велики део свога имања сиротињи и који су подигли и подижу школе, — рећи, кад ово прочитају: није добро! — и махнуће главом. Зашто их насилно развијати Зашто давати овој сељачкој деци појмове онакве, који ће од њих направити противнике средини из које су изишлиј Зашто да се изводе из њихове средине и животад — рећи ће они. Ја не говорим о онима, који веле: добра ће бити организација државна, кад постану сви и мислиоци и вештаци, а радника, нигде нема. Да ли је добро или рђаво, да се деца изводе из њихове свакидалиње средине, — ко ће то знати И ко их може извести из њихове средине 2 Као да је то какав механички посао. Да ли је добро или рђаво умакати шећер у брашно а перецу у пиво; Феђки није тешко што носи исцепан капутић, али га муче морална питања и сумње; ви би хтели да му подарите три рубље, катихизис и поуку, да су рад и кротост, које ви

сами не можете да сносите, — да су то најбоље врлине човекове. Није њему нужно да има ваше три рубље, он ће их зарадити кад порасте, а научиће да ради и без вас, — онако исто као што је научио дисати ; њему

је нужно да зна оно, чему вас је научио ваш живот и живот оних десет поколења, који су радили пре вас. Ви сте имали времена да тражите, мислите, страдате, дајте и њему то исто, јер му је то нужно; а ви шта радите. Као египатски свештеник, кријете се од њега тајанственом мантијом, закопавате у земљу таланат, који вам је дала историја. Не бојте се. Човеку не шкоди ништа што је човечанско. Ви сумњале; Подајте се осећању, и оно вас неће обманути. Поверите дете природи, и ви ћете се уверити, да ће оно одатле узети само оно, што вам је историја заповедила да му предате, само оно, што се искуством прерадило у вама.... Школовање је у Јасној Пољани бесплатно, а први су ученици били из села Јасне Пољане. Многи су од ових црвих ученика оставили школу, зато, што њихови родитељи оценише да учење није добро; многи су, од. оних који научише читати и писати, отишли из села и стали у службу 90%