Učitelj

570 У ЕНГЛЕСКОЈ И ШВЕДСКОЈ

истакао својим везама с Француским научницима а особито Мерзенусом.")

Пошто је Коменски о позиву Герову известио управу своје општине у Лиси као и своје пријатеље и породицу, и кад је добио одобрење, реши се он да иде у Шведску, добивши од Гера 200 талира за путни трошак. Његови пријатељи саветоваху га при поласку, «да се у Шведској не прима никаква, посла, но рада. на пансофији.> Из тога се најбоље види, како су пријатељи Коменскога имали велико мишљење о његовим пансофским тежњама и како су их претпостављали његовим дидактичним предузећима.

(0 његовом доласку у Шведску ево шта он сам говори:

«Кад сам се искрцао у Шведској — то беше у Августу 1649 — нађох мога новог добротвора код куће му у Норкепингу. Он ме прими врло љубазно, и пошто неколико дана про_ведосмо у договарању, упути ме он државном канцелару Оксенстјерни п ректору упсалског университета, Јовану Скиту у Штокхолм Ови су ме сад за време четворо дневних преговора, испитивали, нарочито први, чувени «северни орао,» који основе мојих предлога, и дидактичних и пансофичних, тако усвоји, како то до тад не учини ни један од научника.»

«Прва. два дана огледао је он дидактичне планове, те је при том дошао до овог закључка: «ја сам још у детињству опазио, да у досадањем методу има нешто усиљено (угојепшт фа дала) ; али нисам могао никако да пронађем, где запиње. И кад ме, блажене успомене, покојни краљ, одреди за посланика у Немачку, ја сам се о томе разговарао са више научника. Па кад ми рекоше, да се Волфганг Ратих бави поправком метода, нисам имао мира, док се с тим човеком пе састадох. Ну овај, у место разговора, пружи ми једну дебелу свеску у кварт Формату на прочитање. С великом радозналошћу прогутах ја и тај

~ крупни залогај; ну кад књигу прочитах, уверих се, да он недостатке школе пије баш најрђавије открио. Али помоћ, коју он препоручиваше, изгледала ми је недовољна. Него оно, за чим ти тежиш, почива на чврстом темељу; само продужи тако, итд.» —

1) Каквим су се чудним стварима у то доба занимали научни кругови, види се из једне прибелешке Мерзенуса, где овај вели, како је неки Ге Маге пронашао метод, по коме деца од 6 година могу за 9 месеци да науче три језика, као: јеврејски, грчки и латински, тако да би лако преводила сваку књигу са тих језика. Он је, вели, после 20 годишњих студија пронашао азбуку, којом бе, без пикаква тумача, може писати свима људима, самим Кинезима и Јапанцима, па чак и становницима месеца, па исто тако од њих и одговоре примати. Сам Мерзенус бавио се склапањем тога новог језика, који је,, вели, врло прост и има само једну промену и т. д. Види Гиндели, стр. 493.