Učitelj
604 СМРТ КОМЕНСКОГА
АЕ РО О О И а
решио, да се Од њих за свагда уклони, тТ. ј. да се више не сатире својим пословима, већ да их обустави и уреди.
Врло су занимљива, и поучна сопствена, признања. Коменскога, која је ону последњој глави овог дела изложио и која су најбоље сведочанство о његовим племенитим осећањима и о рајском спокојству, које се беше у његовој души паселило. Он ту вели: «Ево описах све странпутице рода људскога; па зар сад да не испричам и сам своје сопствене: — Ја би их можда прешао ћутке, кад но бих знао, да бу моја дела и ПРАГ дања, имала очевидаца, и бојао бих се, да каквим погрешкама, не изазовем неприлике које не бих могао да поправим. Али била је воља божија, те ми даде срце, које је жудело да послужи општем благу ; и пошто Му воља беше да итрам јавну улогу, и пошто су нека од мојих дела и осуђивана : то ја мислим да ово морам додирнути (у времену овога мога последњег препорођаја), да би они што су мене сматрали за узор раде“ ности и непотребних усиљавања или ме и сад за таког сматрају, могли видети на мом примеру, како се може погрешити и при најбољим намерама, те да се из ових мојих успомена науче, да погрешке избегну или их исправе.»
«да то хвала моме Господу, који је тако хтео, да ја целога свог живота будем човек од жудња. (ми Аеаделогши). И ако ме је пустио да залутам на многу странпутину, 10 ми је он опет поделио милост, те сам био у стању из највише њих сам се искобељати, или ме је он тим путем сам својом десницом водио До сазнања вечитог мира.»
«И тако сам ја после безбројних жудња, које сам гајио за општи бољитак, постигао цир мојих жеља, пошто сад сазнајем, да се сав мој досадањи труд састоји у томе, што сам, као оно Марта, тамо амо узалуд јурио, управо као што ето сад заједно с Маријом седим поред ногу Господњих, тако да могу заједно 6 Давидом весело ускликнути : «То је моја радост, што сам уз Господа.»
«ја сам већ рекао, да сам сва своја дела предузимао из љубави према Господу и његовим ученицима, а друкче ја и не знам ; иначе нека је проклет сваки час и тренутак мога рада који нисам тако применио.»
«Пре свега долазе моја усиљавања. око наставе. Неки мишљаху. да се то не слаже са чином једног богослова, као до, Христос није спојио ово двоје : «Паси овце моје и паси јагањце моје,» рекавши то Петру, љубимцу своме. А Христу Спаситељу с моје стране нек је вечита олава и хвала, што ми је таку љубав према својим јагањцима у моје срце усадио, = што ми