Učitelj

86

једне, латиницом с друге и немачким језиком с треће стране. Натпис је гласио :

» Овај споменик на сарви долазак Његовог Цес. Краљевског Апостолског Величанства Цара и Краља Франца Јосифа 1 у Босну.

дне 16 Рујна 1885 године поставилџе

_ Босанци и Ерцеговци“.

~

Стојећи овде пред овим спомеником, сваки од нас био је удубљен у мисли, понављајући речи: Јадна Босно шта си дочекала !

Ко је дао план за овакав споменик не знамо; али једно на њему заслужује особиту пажњу. То је онај двоглав златан орао. Одиста он преставља онако како и јесте у ствари. Није то орао, који поносно лети. Они савијени вратови, мало погнуте и пружене главе и остало, просто вам преставља орла који иде полако и подмукло да се ушуња где му место није. Орао је окренут југу. Тамо дакле он лети онако подмукло, погнуте главе, пуне себичних циљева, а под Фирмом „васпостављања“ реда, ширења. културе ит. д. То вам је споменик, који подигоше „благодарни“ Босанци и Ерцеговци. Он одиста казује свету много. Ми бисмо само желели, да сваки Босанац и сваки Србин, кад туда прође, само добро загледа онога орла и да добро разуме оно, што му он казује, да га разуме и да прстом на то покаже онима, који још то не виде, или виде а не разумеју.

Нисмо имали довољно времена на расположењу, те се морадосмо журити. Разгледасмо само мало варош, видесмо доста нових кућа, видесмо овде пи више натписа над дућанима ћирилицом (у славон, Броду нема ћири-_ дицом ни једногј, али и доста натписа немачких. Како је било још рано, | то је тек по неки дућан био отворен и ми не могосмо ништа купити за спомен из Босне, него само свратисмо у једну кафаницу код Србина мухамеданца, те пописмо каву из турских Филџана, седећи на миндерлуцима, | јер столица не беше. Док нам је кафеџија спремао каву и служио нас, запиткивасмо га по што год, тек да му чујемо говор. Говорио је лепим срп-_ ским говором, јужним дијадектом. Ко зна да ли зна које турске речи, а можда веселник опет мисли да је Турчин, кад се клања Мухамеду. Нађо-= _ смо ту и један број „Вобпјака“.:) Лист се штампа латиницом, у њему су речи српске, али све оно што на дохват прочитасмо може бити пре свачије, само не мисли, жеље и тежње српске. Како већ пише о Србији, то не пита те. И рођени Турчин не би онако писао против Србије, а ето то пише човек, истина мухамедове вере, али српске крви и јевика ! !

_ Још кад смо пошли из славонског Брода к мосту, неки саветоваху, да.

“ не прелазимо у Босну, јер се, веле, тамо не пушта без пасоша, те нас могу уапсити ин отерати у Сарајево; али ми опет не могосмо срцу одолети да не станемо ногом на земљу миле нам Босне. Или се можда баш не пази

5) Лист који уређује један Србин Мухамедове вере, Мехмед-бег Капетановић..

»