Učitelj

158 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

његовој странци, или су ћутке прелазили преко овога питања, или су ово назадно мишљење, чак и заступали. Писац поменутог чланка у „Бачванину“ (а овај лист чешће доноси ваљане чланке и расправе о школама, и учитељству што му служи на частј сад, пред сазив сабора, подиже свој "глас против „јединственог статута“ и нарочито против тог мишљења да се свештеницима повери надзор над учитељима и управо над народном наставом. Он поред осталога вели: „Ми сви признајемо, да сваки човек не може бити за свашта способан“. удко је неко од нас печен н. пр. у правничкој струци, то отуда не излази да је исто тако..... печен! у педагошко-дидактичкој струци.... логичан је закључак да правник не може _ свештеничке дужности обављати и обратно..., Ми видимо да се спрема да се свећеницима цео наш автномни живот повери, па и управљање народном наставом. Баш у овоме времену, кад се код свију народа ради на "томе, да се настава што боље унапреди, нашем ојађеном народу спрема се да се исти уназади“. Даље писац вели: „Ништа више не желимо, него свакоме своје! — Ако пак садања богословија има ту моћ да своје питомце оспособљава и за духовне пастире и за педагоге, то онда по нашем природном схватању требало би садање учитељске школе сасвим укинути; нашто народ да троши силне паре на издржавање тих изложених школа“, Напослетку писап вели: „Школе ваљи предати у руке онима, који су поз-. вани, да се око њеног унапређења старају, као што су то учинила наша, брађо у Србији)“. | ___"рако вели писац поменутог чланка. И ми мислимо да је не само неумосно и неоправдано, него и штетно поверити свештеницима управу над школама. Не могу они бити и свештеници и надзорници школски, једно. што тај посао не разумеју ни као учитељи а камо зли више; а друго, што је главно, имају они и у свом послу толико да раде, да никад доста не_ могу стићи. Нарочито имају свога црквеног посла свештеници у тим земљама, где се води борба између католицизма и православља. Свак на свој посао, тоје већ стара истина. |

_ знјрсеу Ргјајејј лист за родитеље, учитеље и све пријатеља слепаца који је излавио у Загребу, од ове године ће излазити под именом „Рафба» и

обухватаће интересе и слепе и глуво-неме деце. Први део ће уређивати досадањи уредник Винко Бек, а други Иван Ролф. Лист ће излазити у Загребу, месечно у свескама, а стаје за стране земље 1,20 Фор. _ Д.

ов ајевее——————

') Није ни код нас у томе баш како треба, јер се и код нас често шаљу за надзорнике који знају о основној школи готово колико и попови. -