Učitelj

206 УЛОГА ТАБЛИЦЕ У НАСТАВИ

животиње, биљке, или слике њине, и да покушавају да их цртају и поред њих записују речима оно што је важније о њима, У старијим разредима то и чине.

Таблице требају чак и код Певања и Декламовања. Није доста да деца само чују од наставника, или виде на табли великој написану песму или декламацију, нега, је боље, да јеи сама запишу, и на таблипама својим понесу кући, док не запамте. Ово истина може да се учини и на хартији, али зашто би смо трошили хартију на нешто што треба само дотле, докле га деца не запамте:

Па, шта велиш, читаоче. да ли таблица треба што годи код Науке Хришћанске; По моме мишљењу и она иде у историске предмете, где се прича, и све оно што смо рекли за Историју, вреди и за њу.

У Ш и ТУ разреду и вишој основној школи потреба пиомених радова у ошште остаје готово иста. Само се они овде све више преносе на хартију. Али опет таблице и овде остају као најпотребније, најзгодније и најпрактичније срество у настави писмености. Ко би све што има у школи да св пишеи црта то чинио на хартији, он би грдно грешио. Он не би био ни добар паставник још мање економ. Баш и да имамо Фабрика хартије у нашој земљи, не би било упутно и оправдано трошити у школи, у васпитању, нечега више но што је нужно, а камо ли што немамо. Ми морамо штедети и кесу родитеља ђачких од непотребних издатака, јер штедећи њину, ми штедимо нашу народну и државну. За тим морамо штедети и с тога, да и децу навикавамо на то. Образовани народи уводе у школе и чисто новчане ствари, тако зване. ђачке штедионице, · само да навикавају подмладак свој да штеди, а ми не умемо довољно да екомомишемо ни са оним што деца сваки дан имају у рукама. Зар је редак случај да дете, ђак у Ш или ЈУ разреду основне школе, мушке или женске, за један или неколико рачуна поквари често цео табак најлепше канцеларијске хартије, само зато, што нема таблице, или није донело крижуљу и т. д. Негде чак и није обичај, да деца ових разреда носе таблице у школу. И кад затреба да се што пише, деца немају таблица, па ваде хартију, и то, нека просте табаке, нека по лист, нека сашивене књижице или свешчице, а нека ништа. Ово је за осуду. Ако деца не могу сваки дан носити перо и мастило и хартију, таблице за цело могу. А на њима могу вршити готово све писмене радове. Зашто деца да троше хартију и онда, кад имају да раде разна граматичка вожбања: А

то су (Рачун и Српски језик) предмети, који долазе сваки дан. |