Učitelj

304 УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ

Међу њих се ветар играјући меша, Те гласове њине различно удеша. Цео век би мог'о 'вако престојати.

И не бих им својства мог'о побројати.

Ето тако је опевао море наш чука Љуба.

Пре, но што се стигне у Абацију, прође се поред једног врло лепог местанцета на самој обали морској, то дивно местанце зове ос Волоска. Ту је наш пароброд стао, те је неколико путника изашло, а неколико опет укрцало се за Абцију. Волоска је близу Абације, и Абација спада под Волоску. Причаху нам да је врло красно путовати сувим од Ријеке до Волоске и Абације, веле да је то једно од врло интересантних путова., Изпад саме Абације налази се једно врло високо брдо, и На њему красан манастир „Лепринац“.

Од Волоске за неколико минута путовања стигосмо и у чувену Абацију. Пароброд стаде и ми се искрцасмо и стадосмо ногом на земљиште дивног приморја. на земљиште у коме је извршен и један за нас Србе значајан и историски чин. Дођосмо у Абацију. После неколико корака, нађосмо се у прекрасном парку. Мало се по њему прошетамо, и немогући срцу одолети, пођосмо мору, да му се бацимо у наручја његова, да се први пут у животу своме у мору окупамо.

Уђосмо у једну дивну зграду. Једна лепа плавуша, узе нам по половину наших билета, Један лепо обучен послужитељ дочека нас и сваки од нас доби по једну кабину за свлачење. Од истога, добисмо и неке врло смешне кошуље са рукавима до лаката и ноговице до колена, које се напред скопчаваху белим седефским дугметима. Није да смо се мало смејали кад поизлазисмо из наших кабина у оним смешним кошуљама. Нарочито смо се смејали једноме нашем другу, који је доста пропутовао и који зна · како је у Бечу и Паризу, кад видесмо, да је обукао ону смешну кошуљу натрашке. Питамо послужитеља где је базен у коме ћемо се купати. Он се насмеја и поведе нас. Изненадисмо се кад се нађосмо напољу, на отвореном мору. Пред собом видесмо у отвореном мору како се купаху и пливаху две госпођице. — Купатило беше даклеу отвореном мору. Једним гвозденим ланцем и жицом беше паправљен велики круг, докле је сваки, који се купа, без икакве опасности смео ићи. У томе кругу купаху се дакле сви посетиоци, и мушки и женски заједно. Низ лепе степенице спустисмо се полако у море. Под је некако вештачки удешен, с почетка, је плитко, па све дубље и дубље. Вода беше пријатна, Наста гурање, превртање, пливање од сваке руке. Уверисмо се и о томе, што смо у осталом и пре знали, да је у морској води много лакше пливати, ноу речној. Све беше лепо, све красно, само смо се често имали непријатности, што се заборавимо, мислећи да је то вода савска или дунавска, те, не затварајући добро уста, по коме јурне морска вода у уста, те добро запамти укус њен.