Učitelj

КАЖЊАВАЊЕ УЧЕНИКА 658

мељни, онда ву у њему самом најсигурнија мерила за кажњавање појединих грешака; с тога држимо, да су и излишни у том погледу нарочити званични преписи. Нека учитељ буде живп закон. Ми имамо добро на уму како на први мах неправо изгледа, што за исте кривице учи“ тељл разно казне; али добро имајмо на уму и то, како та разноликост не потиче из зле намере наставникове, већ од разног схватања тежине учињене кривице. Зар тога не бива и у другим занимањима, где су каане за сваку кривицу до ситница. нарочито означенег — И зарсен пр. код комисија, које испитују разне кандидате не дешава често, да један исти успех сваки члан разно цениг — Ни у ком погледу у основној школи не треба да буде неке велике стеге и укалупљености, као рецимо код војске; па ни у дисциплини се не сме претеривати Што је школа, подобнија доброј родитељској кући и учитељеви поступци поступцима, родитељским, тим су и школа и учитељи ближи своме идеалу; а ми знамо да су у дечјем животу код домова пре школовања г.авна обележја: веселост, покрет, немир и у опште слобода. Па према свему томе држимо, да при кажњавању треба у главном имати на уму следећа правила.

Е Да учитељ буде стрпељив тилипо је више могуће. Он не треба да казни ђака строго никад, кад увиди да овога, кривица не потиче из зле намере, већ из озбиљне живости и бујне, дечје природе. Не би рђаво било, кад би наставник увек пмао на уму ону правничку изреку, што вели: боље је 99 кривих пустити, него једног правог осудити. Ми овде по себи треба да ценимо. Са каквим правом можемо тражити неку велику мирноћу од деце. кад ни сами одрасли нисмо у стању да будемо такви при разним скуповима. Дакле стрпљења и опет стрпљена,

2. Да учитељ никад не изриче казну у љушини, јер тада неће бити у стању, да кривицу добро претходно испита и казни правично, него ће често казнити невиног место правог кривца, и тако ће изгубити љубав, поштовање и ауторитет код ученика; а то су врлине, без којих учитељ код својих ученика мало вреди и бег којих настава не тече како ваља. |

· Да су казне што ређе. Чим увиди учитељ, да се од казна над једним ђаком постигне обрнути, наопачки успех, т. ј. да се он квари све више, а не поправља; мислимо да бар за извесно време треба престати са казнама, и окренути „други лист“: поступати благо, подстицати и нарочито похваљивати његове, ма и незнатне добре поступке. Лепа реч гвозвдена врата отвара.

Да се бег велике нужде строжије казне не употребљавају. Ретко

има ученика толико покварених. да их опомене, укори др. мање казне не би могле поправити. 5. Да се кривиде непристојне природе никад пред ученицима не раср Е јер тада често падају стидне речи, које остели ђаци не треба да чују. 18—1-—1898. год. Крста Божовић

Бељено., учитељ.

УЧИТЕЉ 44