Učitelj

546 о писању

коракнуло у напредак. Даљи развој доби генетични метод, кад се уведе штица у основну школу.

Највећи поборник генетичног метода, Хтјири% Отефан, који је 1815 године издао „опширно описивање генетичне методе“, тражи, да предавање буде једноставније па ће онда писање бити разговетније и читкије. Овакво писање учини увек леп утисак; док на против умрљано и неправилно писање етвара одвратност; а одаје уједно прекомерну тромост и лењост. Тако исто тражи, да писање развија код ученика саморадњу и буде припрема за. цртање. Он препоручује, да се погрешке појединаца поправљају пред евима ђацима, а најбољи радови да се свима ставе на углед, те тако да се тиме пробуди код ученика частољубље. У исто време захтева, да се, у свези с лепим писањем, негује и правоцис (ортограФија).

ДЕ

Метод пмсања по такту. Ко је пронанао овај метод не зна се позитивно Неки веле да га је измислио Француз Ендејер, јер је он први почео употребљавати овај метод у својој школи, као путујући учитељ, али знаци ове методе налазе се и код Розберга, те тако се може с основом мислити, да ни један од ове двојице није проналазач овог метода писања.

Што се овај метод тако проширио највине имају заслуге путујући учитељи.

Разна су педатошка мишљења о самоме писању по такту. Неки педагози траже. да се најпре пише по такту плајвавом па тек онда мастилом; неки хоће да се тако казује бројевима 1,2, 8 ит. д, а други опет траже да се такт казује речима. Једни веле, да је најбоље кад учитељ казује такт а деца пишу;

други опет траже, да деца казују такт. Њеки доказују да треба

поједини ђаци да казују такт, а други опет веле, треба сви ђаци да пишу говорећи сами такт. Једни захтевају да бројање такта буде брже; а други опет траже да буде спорије. Неки мисле, да по такту треба писати само основне црте код слова; други опет кажу, треба све црте писати по такту.

Још су подељена мишљења и у томе, да ли се по такту, почиње писати оздо или озго ни да ли ову методу треба употресљавати при писању великих, или само при писању малих слова или пак при писању и једних и других = — Све ву ово

питања остављена, искључиво учитељима, да их они реше као

пајпозванији за ово.

Но сва важност писања по такту, лежи у томе, што сви ђаци раде заједнички дакле у једно исто време. Овим писањем

ара). Уа!