Učitelj

ФИЛОЗОФ ПЕДАГОГ ЛОК 665

јер постаје паједначењем престава; п демонстративно, које тек занључцима пз интуптивног знања пазвађамо. Интуптивно знање је знање о нама самима, ето о себи, о свом „ја“ или о нашем „ми“. Демонстративно знање је познавање Бога, а знање о свему другом је сензативно. Ишптуптивно знање је доста огранпчено према демонстративном, л обратно. Ту ограниченост надокнађавамо пресудама, из којих аналоглјом и индукцијом пзвађамо закључке, који су променљиви али ипак служе за истину

По садржини Лок дели знање у природну филозофију т. ј. знање стварп, п практичну филозофију т ј. вештину, којом треба све наше епле у раду да "тако употребимо, како бих добили што више добрих и корисних стварп, п лошку т. ј. посматрање знакова (обележја), које дух потребује да може ствари разумети п другима их јасно изнети.

Природна Филозофија, практична Ффплозофија п логика нас уверазају, како се човечји ум уздиже изнад звезда, како се тај ум не да ограипчити овим светом, већ он иде п ван граница материјалног света и допптре до несхватљивог празног простора. Тим путем добијамо знање, које је састављено само из простих престава путем сензације и рефлекспје, као све речи што су састављене пз 30 слова.

Елем пустити човека самом себи, то би он био пун нејасних елика из света; а образујемо л ми човека, односно његове спле, то ће у њему да буде јасних слика из спољашњег света, тпм ће да прпбави знања, које човек сам не би могао прибавити. За то је нужно образовање, које је уједно и мофуће, јер човек имаде свиг нужснит предмета за образовање, за усавртавање. Време псиичког образовања. Лок сматра за врло важно ппштање: питање времена, у ком да се отпочне образовање. Своју тврдњу базира с' тим, што се зна да је детиња душа фађиа газа или што он вели „бео паппр“, која (душа) од рођења човечјег прима помоћу чула утиске из спољашњег света, те су ти утисци јачи, дубљег корена, што ву раније ухваћени и што се чешће понављају. Према томе је нужно вели Лок — да се душа детиња што пре образује, али само не преоптерети. Образовање у почетку мора бпти строго пи увек доследно. После ваља постепено попуштати, јер ч образовање жао активна радња, има своје зратице, а та је зрелост, кад човеком буде сопствени ум управљао. Ту границу не ваља прећи, јер се тим љуто свети сваки васпитач свом питомцу. Место пситичког образовања. И пптање места је такође важно. А ва што 2 Лок вели, да дете одмах по рођењу прима несвојевољно утиске па спољашности, а прво из околине, односно места које треба да буде таково, у коме ће се душевне силе детиње развијати. Дете треба да је, колико год је могуће на таковом месту, где ће сачувати невиност своју... Као таково место је породица, а не школа у којој је невиност ц врлина не кошку метнута: „јер, вели Лон, зле се вилив нељује суровост и неморал, нео у јавним тиколама, у које се скупе илрачи из свиг сталежа људски“.

Последње речи довољан су доказ, да је Лон био одлучан противник јавних шнола! Сам потврђује п даљом својом тврдњом, што палаже ро-

УЧИТЕЉ 54.