Učitelj

820 09 ПАЖЊИ УЧЕНИКА ПРИ ПРЕДАВАЊУ

душа телу то је он школи. Ми га другчије не можемо ни замислити, Ако он лепо предаје по начелима методичким, а има на уму и духовни развитак: својих ученика, онда ће он без сумње моћи одржати пажњу код својих. ученика и онда ће успети да оно што буде предавао остане својина њихова.

На жалост, морамо констатовати, да има и таквих наставника који мисле да се пажња код ученика може одржати са дисциплинским средствима. Они мисле, да је довољно то што ће своје ученике кажњавати и називати их са разним епитетима; што ће се на њих мрштити ит, д. Разумем употребу дисциплинских мера у случајевима кад се не може одржати пажња и ред при предавању, ни занимљивим предавањем, на јасним потледом и прегледом свих ђака, ни живошћу и прибраношћу самог наставника, па ни постављањем укрсних питања — онда се мора прибећи дисциплинским средствима. Пажња се не одржава само дисциплином. Дисциплина. је најмање средство за то. Ми на послетку можемо са дисциплином успети: да нас ученици гледају у очи, да седе право и мирно, али ко нам може. јамчити хоће ли и њина душа бити на то управљена7 — Очи су им ту, али мисли и памет где су им — то Бог зна,

Нема сумње, да је код деце у првој настави врло тешко одржати пажњу, јер представе малог детета иду узастопце за највишим чулним _утисцима и за оним који су нови, Али и опет се може одржати пажња ако наставник почиње своје предавање са оним што је свој деци познат. Али ни у томе не мреба ићи у крајност, јер кад је нешто сувише познато, онда врло лако може да наступи највећи непријатељ наставе — досада. У сваком случају треба се држати златне средине,

Да наставниково предавање остане својина ученичка; и да за време: предавања буде ред и рад; и да се код ученика изазова и одржи пажња за сво време предавања, треба да су предавања наставникова тако удешена;

1) Да предавач добро разуме оно што предаје.

2) Да му је предавање удешено према дечијем духовном схватању; и по начелима методичким.

3) Да му се предавање креће: од познатог за непознатом; од лакшег ка тежем; од делова ка целини; од простог ка сложеном и ФЉ

4) Да му је предавање занимљиво,

5) Да не понавља једно исто једним редом, него у сваком понављању

да има промене,

6) Да не предаје једно исто дуго, јер то деци постане досадно и изгубе вољу за рад. пој

7) Да у говору нема страних речи, нити неразумљивих израза.

8) Да наглашује главне ствари и догађаје,

9) Да је добар приповедач,

10) Да говори гласно, да га сви ђаци чују.

1) Да у предавању и говору не влада монотоност.

12) Да свако предавање подели у одељке, а после сваког одељка да дође пропитивање и то све дотле докле се добро не утврди,