Učitelj

~

ПЕДАГОШКИ преглед 451

свега једна једина, коју је општина Париска одржала у помен чувенога Тирглу, чије име и данав носи Ова је школа послужила као образац доцније, кад је поново почео хватати маха покрет за ширење образованости у масу народну. Данас је ових школа-бројпонико велики, да се почињу дизати противу њих гласови, који истичу из страховања, да те школе не развију у својих ученика немар према животу у селу и одвратност према ручном раду, да на тај начин не појачају и иначе осетно примицање сеоскога живља у вароши. (Статистички подаци, међу тим, ни у колико не оправдавају ово страховање, него, што више, иду њему у наточ утврђујући истину, да ове школе не само што не потпомажу овакво декласариње него шта више јаче привезују своје ученике за посао, од којега им п родитељи живе, и ва места, у којима су првом угледали светлост божјега дана Узмемо ли на ум, покрај овога да ученици излаве ов ових школа снабдевени знањем које их узвишује, а у исто време приправни и за живот, није тешко увидети, од коликога су значаја ове школе за промицање образованости у најниже слојеве народне и зашто им треба поклањати нарочиту пажњу, ако се хоће да води рачуна о интересима народне будућности. Наставници ових школа врло добро схватају важност ових школа и с тога зар евоје дужности врше тако савесно и са толико одушевљења, да г. а у овом извештају није могао, да им раду и савесности не ода достојну хвалу. „Човека Француза, вели Пеко одушевљења и добра воља код учитеља, и огромно приљежање, свуда се опажа, и да се не жали труд и да се сви брину о части свога завода, те им је ес тога труд крунисан успехом. Па ипак и у њима има недостатака „Настава је овде вели Пеко. у изобиљу, али је култура осредња, без дубине, па делимице и без система. „Чо. век не може да се не нада бојазни, кад види колико се разноврсних предмета мора прелазити у мало времела, јер му се и вевољно натурују питања: каква ће их веза везати у духу младих ученика 2 Око којега ће се предмета, као око своје језгре, они гру писати г Ово немање средишта најбоље се види по томе, што се све споредније место даје 'алпању великих писаца, а нарочито песника. Свакодневно општење са великим учитељима матерњега језика (па ма оно било ограничено само на ', сата) требало би да преставља фуману страну васпитања у основним школама и да припомаже култури не какве епецијалне способности, јер су за тај посао други наставни предмети, него култури образовања свога, душевнога живота, дајући, на тај начин, шон целокупној настави,

«