Učitelj

518 ПЕДАГОШКА пиобом А

то није друкче ни код маторих људи. И они радо и често износе и причају своја добра дела, а своја рђава дела не само да ретко и нерадо другима причају, него их, тако рећи и сами од себе крију. Ако савест навалице човеку истакне у мислима који рђав поступак, онда се он упиње и навалице труди се да о том не мисли, да то гурне у какав ћошак душе своје, да то претрпа, да забашури и заборави. Често у том и успе. Напротив својих добрих поступака човек се радо сећа, понавља их у памети себи, а често их и другима казује. Отуда се много лакше, лепше и јасније памте своја добра дела него рђава и отуда човек своја лобра дела тако рећи тачно по списку чува и памти, а од рђавих многа изгуби из рачуна. Заборавио би их и избрисао сва, да њих по себи сама савест увек не обоји јачоми трајном бојом.

Тако је код људи, а није друкче ни код деце. Зато и деца нерадо ће казати своје рђаве поступке. А ја се И ту морам довити, те да ми деца што слободније отворе душу своју и покажу шта у њој имају, дами признају шта су рђаво урадила. Јер, искрено признавате својих погрешака, тоје корак ка поправљању н бранич против даљег гретења.

Да бих пак ово постигао, да бих учинио да ми ученици искрено и отворено кажу и рђаве стране својих поступака, мислим да их ничим боље не могу ослободити, него да им сам у томе дам примера. Јер Христос, кад је требало да покаже својим ученицима шта треба да _раде/ он се није устручавао да им сам примерем покаже, па је, тога ради и ноге опрао својим ученицима.

И ја ћу идућег часа прво казати ученицима да сам био дете као и они, да сам грешио, казаћу који пример и рећи ћу да је боље признати оно што смо грешили, па гледати да други пут тако не чинимо. Боље