Učitelj

806 ОСЕЋАЊЕ И ПРЕДСТАВА

трајним подобностима. Ну ови се односи не јављају на тај начин, да нове представе у свести изазивају старије. (0 таком нам дејству унутрашње. опажање ништа не вели, У опште је то удруживање представа (асопијација), где се појави, само споредан догађај и готово без утицаја на душевни покрет. Шта више чини се, као да и ту асоцијацијом изазване представе не дејствују никако друкче но првобитне, пошто се и за њих везују осећања. Тиме се може појачати првобитни душевни по“ крет и само се у толико сме допустити, да асоцијација може бити важан фактор за постајање нарочито сложених осећања.

У опште је пак строј представа, као што се то показује баш код компликованих "облика, мање зависан од представа, које су непосредно у свести но од првобитних подобности и старијих тековина свести. Како бисмо иначе могли протумачити непоречену подобност развијања у душевним животу, при ком се развитку јављају сва сложена осећања као тек саразмерно касни производи» Ово се извођење пак доказује тим Фактом, што смо упућени на раније стечене утиске и везе мисли кад год хоћемо да рефлектујемо о основу такозваних сложених осећања. И с тога се дабогме веома често рађа и погрешка, што преносимо у природу осећања и такову рефлексију, која се никако не може пронаћи психологијским опажањем.

Тако се н. пр. интелектуално осећање повлађивања може само тако схватити, што се старије интелектуалне тековине сусрећу повлађујући са новом мишљу. Али како ми нисмо непосредно свесни о оном старијем реду мисли, но га тек касније можемо себи представити и то мучном рефлексијом, то нам не преостаје друго но да примимо, да се наша свест својом реакцијом на какав нов утисак одређује представама, које су у њојзи готове и ако' се те представе не указују у свести.