Učitelj

“>

СВЕСКА 19. — БЕОГРАД 1895. туи а ! _ ГОДИНА ХТу.,

УЧИТЕЉ

ПЕДАТОШКОКЊИНЕВНЕ ИС

РАЗВИЋЕ ВОЉЕ Поихологијска РАСПРАВА Вилхелма Вунта

ве

(СВРШЕТАК)

Према томе ми можемо сматрати вољу само као свесну делатност, а о њезину се првом постанку у свести не може говорити с тога, што је она неотуђиви Фактор свести. Али је тим више заједно са свешћу подложна развијању. И значајно је, што је уобичајена наука, која је тврдила, да воља накнадно постаје, порицала уједно њезино развијање; воља је за њу постајала на /едан мах, као Минерва из главе Зевсове, у оном облику готова, у којем је видимо у нашим развијеним Хо ГИМИЧним радњама. Накнадно постање и недостатак развијања _ овде се у блиском односу, Управо с тога, што су превиђени или под лажне појмове сведени примитивни облици вољне делателности, морало се замислити да и сама воља тек касније постаје

Воља се обично дефинује као избор међу разним мотивима. Када се шећем, читам, пишем то су вољне радње: ја сам у стању да изаберем и што "друго и понекад је свршеном избору. претходила јасно приметна борба између разних могућних одлука. Има много људи, који се веома тешко одлучују и то нес тога, што мотиви не дејствују на њихову вољу, но што многи мо-

УЧИТЕЉ 57