Učitelj

158 ВАСПИТАЊЕ У ЈЕЗУИТСКИМ КОЛЕГИЈАМА

Од тога дана и часа протекло је две десетине година, а с временом се, као што знате, све мења. Игњат Лојола (Дон Иниго Лопец де-Рекалдо), вођа оних обетника и витез Фердинанда католика, постаде витез Исуса Христа. 1000 његових мисионара, растурени у 100 малих група, извршише за то време успешну атаку на свест и умове људске у 13 провинција, од којих 10 беше у Европи, а три ван Европе — у Бразилији, Абисинији и источној Индији, и тиме заслужише почасно име: „ле гион Божији.“ — А кад се наврши 50 година језуити дођоше до уверења, да се свест и ум људски најлакше може атаковати кроз школу, путем васпитања, те с тога предузеше јуриш на васпитну сферу и ту извршише преврат на штету самосталног рада и личности васпитаникове. Много је времена ваљало да прође од тога преврата, па да се тек по неке тајне језуитског васпитања сазнају. То изгледа мало чудновато кад се зна, да су језуитске школе врло рано основане), и да је такође врло рано израђен и стални наставни план“) за те школе. У самој ствари, ту нема никакве загонетке. Језуити су вазда били доследни своме правилу: „буди радознао само за туђе тајне, своје — не поверавај.“ Но и поред све смотрености језуитске, тајне њихова васпитања, као и све друге тајне, постепено избијаше на видик, докле се најпосле са свим не обелоданише.,

5 Прва језуитека школа то је СоПертши Котапши. Основао ју је Игњат ЛоЈола у Риму 1553 године. Већ 1584 г. она је бројала 2107 ученика. До данас је У велнком броју ученика васпитала и 10 гапа, а међу овима и данашњег папу Лава ХИП. Тачније податке за историју тога завода и наставу у њему дају нам Ветцер и Велте у њиховом Кугсћетехкоп-у 11 Вала, 610 — 615 8. 8.

%) Настава у језунтским школама изводи се по тако званом Уставу наука, који је важио два и по века без измене, а 1882 г. у неколико измењен. Ивдао га је у Риму ђенерал језуитског реда Клавдије Аквавива, под насловом: Ваћо абие Ја иНо зЕифогит Зостећана Јези. По Хегенбаху, „Устав наука“ пвашао је у Риму 1584 г по другима — 1588, али је вероватније мишљење Гизелера п Робертеона, који кажу да је издан 1586 године