Učitelj

382 ЗАБАВА И ПОУКА

време морао је се човек постарати да све намирнице у својој кући има, ако ће иоле угодније да живи. Тако сам и ја имао доста живине, краву па у последње време кола с коњем. С људима сам се лепо слагао, премда сам ређе залазио у њихова друштва. Бавио сам се највише у школи и лети у својој баштици, негујући цвеће и поврће. Био сам задовољан и срећно живео са својом жеДОМ мо ЛОСТОМ о 6 5 Ту старца издаде глас и он; заћута.

Опазих да га је потресла успомена на жену и дете, па му рекох неколико речи за утеху.

Он се у брзо прибра и настави:

= Не'знам, какви вам сад људи обилазе школе, али у оно време тај су посао вршили директори. То су били не власт него као дахије мој синко! Опрости, што те тако назвах, јер ти могу бити и деда. Један је од њих упропастио мене и моју породицу, Бог му судио на ономе свету !

Испразнивши чашу која је пред њим стајала, старац настави:

— Директори су имали право обићи школе у свако време а испите су по шњали од маја месеца. Учитељ је морао бити на опрезу а нарочито од маја па до Петрова-дана, јер му је директор могао грунути у свако време. Тај директор о коме ти причам ишао је као нека сила. Јахао је доброга коња а за њим је ишла сексана и пандур. Често је ишао с њим капетан или ћата. Једне године очекивах га целога маја па и јун већ бијаше на измаку а он ми не дође. Тек у. другој половини јуна чух да се налазиу момокругу Од тога лоба очекивао сам га сваки дан до шест часова по подне. Баш на Ивањ-дан држах ђаке до великих заранака, па их пустих кућама и одох једном свом пријатељу на славу. Нисам био добро ни сео а дође послужитељ и јави ми да је дошао директор. Опростивши се са до-