Učitelj

И ПЕТИ ГРОБ 765

Пандур га ухвати за руку:

= Куда ћеш, ти, море 2

Јова се тек онда трже.

— Имаш посла код г. Јефте, рече он благо.

= Па чекај! Не море се то тако. Види де ти ово овде и показа Јови на вратима прилепљену хартију на којој је незграпно штампаним словима бико написано:

„Свакоме без пријаве „забрањен улазак“.

— Знам ја то брате, рече Јова полако, али ја журим, хитан је посао.

— Чекај, одговори пандур, Господин Јевта има посла. Звониће он.

— Али ја не могу, немам кад да чекам.

— Ти иди, брате, ако не мош' чекати, рече пандур и глупо се насмеја.

Јова поцрвени сав до ушију. У образе му удари ватра, па и запламтише.

— Па добро брате, а ти ме онда пријави господину Јевти,

Пандур махну главом и увокну кроз зубе.

~ За што:

— Па-не смем.

= А што не смеш!

— Грди се.

Јова је пуцао од муке.

— Али јави ти мене брате. Ја сам учитељ из А. и имам код њега посла. -

— А да ти нећеш плату» рече пандур и загледа се у Јову.

Јова га погледа.

= Алшта се то себе тиче, шта бу ја •

— Нећеш добити !

— Ја те не питам о томе, рече Јова љутито

— Кажем ти, нећеш добити! Он првог даје плату учитељима. Јова плану.

— Гледај ти своја посла, јеси ли чуо

— Сведно, рече пандур. Могу и то.

У том зазвони звонце, тамо у некој другој канцеларији Пандур отрча, а Јова уграби ту прилику, куцну на врата и уђе,

Господин Јевта седео је за својим столом, одбијао густе димове на ћилибарску муштиклу и сркао каву.

Јова назва Бога,