Učitelj

348 ИЗВЕШТАЈИ И САОПШТЕЊА

што су тако равнодушни на спрам тога јединог свога листа. Оно истина да бу учитељи тако худо награђени, да им мучно остаје која цркавица ван намиривања својих најпречих послова, али ипак где се тиче душевне хране ту треба што год заштедити и одвојити, па макар и на штету тела; ово тим пре, што је цена листу по све незнатна. А што школе не примају «учитеља» за то не треба кривити учитеље; они, сиромаси, скоро 'на свакој одборској седници говоре да треба да се пошље претплата на тај лист; одбор реши да треба; председник каже да ће послати кад набави пара

(покупи школ. прирез), — па на томе и остане. Ако би се учитељ усудио, да за оваку неуредност оптужи школ. председника надлежној власти, он је обрао бостан, — премештај му је готов, па макар у које доба то године бидо.

Школске су зграде, у опште узев, све добре. Као по најгора сматра се она у Ратковићу, Пчелици и Рабеновцу, али каквих има по другим местима, онв су цвеће. У средње се рачунају у Рековцу, Белушићу, Волујку и Жупањевцу. Као најбоље (које су у исто време п најновије) сматрају се оне: у Секуричу, Пољни, М. Дренови, Превешти и Опарићу; све су оне од тврдог материјала, и то прве три по плану окружног инжињера, а последње две по плану самих сељана. И једни и други нису се ни најмање обзирали_ на добро позната «Правила о грађењу школа», — само је штета што су опарићска и превешка школа подигнуте на доста влажном земљишту (исте се налазе у долини Калинићске реке), што учитељски станови нису одвојени, и што бу исти окренути лицем северу, због чега су рђаво осветљени. Као најбоља школска зграда у овом срезу, сматра се пољанска па онда секуричка (која је тек прошле године. довршена) и м. дреновска. Ову последњу подигло је сеоце од 190 пореских глава, а школа их кошта преко 7000 динара. Заиста леп пример за она наша велика и богата села, која су или _без икакве школске зграде, или им се младеж дави по којекаквим ћумезима. Да поменем, да је и у селу ЖЖупањевцу скоро подигнута школска зграда; она је од слабог материјала, али је у свима својим нојединостима тако удешена да јој и најпедантнији игијеничар не би могао наћи замерке. Она има | простран подрум (под учионицом), два квартира за учитеље, две учионице и једну канцеларију; све је то високо, пространо и довољно осветљено, и. кошта школску општину само 5000 динара. — Крајње је дакле време, кад. би требало данашња «правила о грађењу школа» што више упростити ; на тај би се-начин пре дошло до ваљаних школских зграда. — У срезу има 4 општине које немају школ. зграда, ма да им је велика потреба за њих, и кад који упита људе из тих ошштина, зашто не подижу школу“ одговарају да нису у стању. Људи из тих ошштина не шаљу своју децу нигде у школу и кад им надлежни нареде да то да учине, они одговарају, да су намерни да подижу школу, па с тим изговором тако пролазе ево већ 16 година. Оваки случајеви нису ретки у Србији, и ми на њих упозоравамо оне, који су надлежни да о томе воде рачуна.

Поред рада у школи по неки се учитељи у овом крају занимају и уређивањем школске баште. Овде нарочито морамо да истакнемо учитеље рековачке, пољанске и учитеља у Ратковићу и Малој Дренови. Последњи је поред школе подигао и угледан виноград са американском лозом. Учитељи и свештеници заиста су најзгоднији за увођење рационалног пољодељства у масу народа; наши су учитељи свагда вољни да и у том погледу помогну,