Učitelj

436 НАДМЕТАЊЕ КАО ВАСПИТНИ ПРИНЦИП

једва животари усамљен, други је омиљена личност европских владалаца. Сократа осуђује република атинска; Аристотело, који је ученик његова ученика, васпитава, најсилнијег владаоца у свету. Успех нема правила, и човек може жртвовати све ва њ, па ипак остати у позаднини. Невероватна падања и уздизања практичан разум означује као случај; философија као сагласност међ акцијама човековим и кретањем друштвеним. Да избегну пад и убрзају уздизање људи ступају у борбу, или, одређујући психолошким термином, они се надмећу, развијајући своје силе, колико их имају на расположењу.

; ж

Мало је људи који и важнија своја дела врше после правилног размишљања — о спореднима да и не говоримо. Вештина размишљати — то ће рећи пустити да протече време "између утисака из спољашњег света и акције која им одговара, и то време употребити на стварање мотива, одлучивање и решење — јесте једна, између скоро недокучних тајни. У великом броју људских акција мозак участвује као пасиван чинилац: њему се саопштава акција, али се од њега не тражи никакво одобрење. Простим говором, то се зове радити по срцу; психолошким језиком, значи не моћи сазнати осећања и руководити покретима. И надметање није увек прорачуњено — често оно нема ни циља, ни мере, ни користи, ни оправдања. Прошле генерације завештавају нам. не само своја блага него своје страсти и " пороке. Наслеђем се и надметање ојачава и постаје саставни део наше осећајности, јављајући се као осећање моћи (надмоћности). Акције које оно изазива више су инстиктивне но свесне: човек их у много прилика врши не знајући им циља. Изазвано утицајем средине у којој човек живи, осећање моћи прелази врло често границе у којима је корисно, и, као љубав, као гнев, као страх, обузима. силно дух, потискује друга, стања свести и гони човека из једног непромишљеног поступка у други. Надметање које