Učitelj

556 ЖЕНСКИЊЕ У УЧИТЕЉСКОЈ СЛУЖБИ

И ако се за управитеља постављају ваљане и старије женске, ипак нису оне у стању да представљају школу према спољним, ли цима. Осим тога врло је мали број оног женскиња, које може издржати напор и рад једног човека. А како је тек женскињу, као управитељу, у школи, у којој осим женскиња раде и мушки, као наставници. Врло су ретка она женска лица, која поред подесне наставничке колегије, могу успешно вршити свој позив, као управитељи. Са педагошког гледишта не може се то никако одобрити.

Остаје још питање: Од каквих је последица узимање женскиња у учитељску службу у друштвеном погледу •

Као прва последица је та, да се мушки делимице потискују са поља, које су до сад са вољом бирали они млади људи, који су желели, да што пре дођу до сигурног и часног положаја. Школа не. трпи никаква уштрба. што неке учитељице, по спреми равне мушкима, заузму учитељска места; наравно, да се оне са гледишта педагошког узимају у учитељску службу под извесним ограничењем (само у извесним разредима); према томе ни друштво, ни држава нема никакве штете отуда, што се учитељице узимају у учитељску службу. Говори се, да се тиме, што се учитељима отима поље за рад, наноси штета мушкима и женскима; првима с тога, што се умањавањем учитељских места умањује п број бракова; услед тога пак приморава се женскиње још више, да тражи поље за живот. Али то није тако опасно. Учитељ ће увек бити потребан, нарочито на селу, где женско због тежег живота, не тражи места. А ваљан, млад човек, који је одушевљен за свој позив, неће одустати од учитељског позива, што ће имати такмаца у учитељици. А ако се мање даровити за тај позив боје утакмице, те одустају, то за друштво и државу нема. штете ; јер ће дотични отићи на друго поље, где ће више ко-. ристити и друштву и себи; а таких је места данас, услед све јачег полета. индустрије, доста. Ако се буду одржале границе, које траже дидактичко-педагошки разлози, то је узимање женскиња у учитељску службу од незнатних последица по позив мушких учитеља.

Од веће је важности, ако се управитељска места у вишим де-. војачким школама буду попуњавала само женскињем. Утакмица између мушких и женских још је нова, а да бисмо могли то сматрати, као нешто што се по себи разуме; отуда је разумљиво, што учитељи не радо гледају на ту утакмицу, а то би исто било и код људи другог позива, кад би се женскиње пустило и на тај позив. Што. се више буде крчило пута мишљењу, да женскиње бар на извесном позиву друштвеном треба да буде равноправно са мушкима, тиме ће све више нестајати оног нерасположења према утакмици између