Učitelj

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 665

У главноме ја се слажем с оним што је први референат рекао о овим рукописима, и у овом свом реферату само ћу напомињати оно што је он довољно образложио, а допунићу само толико, колико држим да треба још рећи, те да Глав. Одбору ствар буде још јаснија и на послетку казаћу свој суд о сва 4 рукописа.

Рукописе узимам овим редом:

1. рукопис без имена, под знаком „Облагородите срце“.

9. рукопис под именом „Смиље«.

3. рукопис под именом „Низ бисера“.

4. рукопис под именом „Нове приче“.

; ЈЕ

Први рукопис има пет прича или како их писац тамо зове 5 „новела“. Ја сам само прву „новелу“ прочитао. По њој сам видео, да је залудно читати остале, јер би то било само губљење времена, а ја га и онако немам довољно. Остале „новеле“ само сам прелистао, тек колико да се уверим, да ли су и оне као прва. Кад сео том уверих, било ми је довољно, да кажем: преводилац ових прича можда зна Француски, али не зна довољно српски; писац пак мора да је неки од старих и невештијих дечјх писаца Француских, па се овде састале две невоље — лош писац, а још слабији преводилац.

Какав је то био Француски дечји писац, може се видети, кад напоменем само ово: У првој „новели“ он узима два детета, једно од 10, друго од 9 година и оно прво преставља као каквог старца или бар потпуно зрела човека, који оном млађем свуда паметне и зреле савете и поуке даје. Па онда даље, ово дете од 10 год., које је у правом смислу господичић, налази на путу једно босоного просјаче, које се уболо на трн и седи па плаче. И господичић, брзо извади трн просјачету. Господичић који никад није ишао бос нити се кад год на трн убо, брзо трн вади из ноге просјачету, које је увек ишло босо и можда стотину пута се на трн уболо, па сад оно не уме трн извадити, него то чини господичић! По том овај господичић води кући просјаче, тамо је слепа мати просјачетова, па не може ручка спремити, а просјаче опет од болне ноге не може, те ти онда господичић наложи ватру, спреми ручак, метне соФру и по њој простре бео чаршав и т. д. У просјачетовој кући једва се нашао који кромпирић за јело, а већ бео чаршав за соФру и салвети, тањири и т. д. нису изостали. |

По свему судећи, писац ових прича био је какав почетник, као што је и преводилац. Разлика је само, што је онај писао давно, када можда у Француској књижевности и није било више и бољих