Učitelj
890 У КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
5 О РА А Ва
виши ________-
међу децом и младићима, већ и међу одраслима. Ја желим да у сваком селу и засеоку учитељ буде свима искрен саветник и пријатељ, кога сви штују и воле.» (св. 26, стр. 924—925).
Поред других, незнатнијих, ситница други део Уопште завршује или, примерима за учење страних језика. (грчки, Француски, енглески и немачки) или белешкама из књижевности или рачунице (са погодним примерима) и др.
Ш. Рад у школи. — Трећи део Уоште чини Рад у школи (Тгалуваих всојајге). Ово је најобилнији и најравностручнији део овог недељног часописа. У њему су равномерно заступљене поједине гране наука; а материјал је тако подесно распоређен, да му се нема с те стране шта замерити.
Зачеље овога дела различито је скоро за сваку свеску Уофште. Или је Лектира с објаснењем (Пбефаге еезрћачисе), где се објашњује какав текст (Марсељеза, о хуманитету и др.); или је Лектира експресивна, где се обраћа пажња на читање и изговарање појединих текстова; или су наведене песмице, причице и поуке (о благости) за, рецитовање. Све ове текстове прате мала објаснења и тумачења.
Особиту пажњу заслужују одељци: Грађанске поуке (ЈатиоПоп сћмаче) о срезу |(сапјоп) о рекрутовању војника, о санитетској полицији на мору и др.; Моралне поуке, (Ја исћоп тогаје) с оваким садржајем: Будите храбри, Штујте туђу част и др.
Интересан је одељак под насловом Птстбе (диктандо) који прави сваку свешчицу Уодште. У њему се износе поједине речи, реченице и мањи текстови за ученике, које треба исписати на табли. Све ово прате потребна објаснења из правописа, о мењању реч! и граматичне напомене. Цео овај одељак подељен је у курсеве: за децу, за основне
ниже, средње и више школе; где се узгред поступно умножава и граматично знање.
2
За овим одељком долази Вежбање у правопису, нарочито у интерпункцији. И овај је одељак подељен на курсеве с поступним умножавањем знања. Сем ових Вежбања има и других корисних одељака за ширење знања матерњег (Француског) језика.
Унапређењу знања матерњег језика (Француског) корисно служи одељак о Сређивању и изговарању (ВедасПоп еђ оси оп). Ту се узме каква. причица (нпр. Очева башта) и прво се постављају питања, а од добивених одговора склопи се жељена причица. Или се објасни какав у кратко саопштен природни појав. И овде курсеви теку поступно. — За пример наводим ово:
«Крвава киша (Га руце гове). — Текст. У Стоје-у у округу доње Лоаре, ту скоро падала је крвава киша. Испричати тај догађај и показати