Učitelj

ДВА СРЦА 57

Она га погледа.

— Да ли се сећате нашега детињства.

— Зар још питатер одговори она.

— И ја се свега сећам!. Хоћете ли да ме нешто послушате %

— Хоћу!

— Зовите ме само Миле!... То ми је много милије, хоћете лиг

— Хоћу, али под условом.

— Којимг

— Да и ви менб зовете само Даром.

— Пристајем! кликну Миле весело.

— И ја. -

— Ево руке!

— Ево и моје!

Миле задржа Дарину руку у својој.

— Колисна је ова рука била, а гле сад како је порасла! !..

Дара ћуташе! Груди јој се само бурно таласаху...

— Што не кажеш што год Дарог

— Штаг

— Је ли ти криво, што држим твоју рукуг

Она прошапута:

— Није Миле:!...

— Даро, кликну он. На што тајити, на што крити оно, што бе не да сакритиг!.. Ја те волим Даро! Ти си ми све на овоме свету. Реци ми, искрено ми реци, волиш ли и ти мене 2

Она га мило гледаше. Срце је у грудима немирно играло...

— Волим Миле!.. И ако се за толико време не видесмо, ја нисам престајала о теби мислити... Знам да си сироче, да никога свога немаш, и да нема срца које за тобом жуди!...

— Хоћеш ли бити моја7

— Твоја Миле и срцем и душом!!..

Миле је загрли и притиште на млађане и ватрене груди, а усне се и саме састадоше.

— Шта то Милег рече она прекорно.

— Ти си моја, Даро!