Učitelj

ИЗ НАРОДНЕ ПЕДАГОГИЈЕ 221

НЕКОЛИКО ЛИСТИЋА ИЗ НАРОДНЕ ПЕДАГОГИЈЕ“

У нашем је народу многи обичај, који се врши још док се дете налази у мајчиној утроби или по рођењу детињем. Тим хоће да утичу на здравље, срећу, лепоту, узраст и све друге добре стране које ће детету као човеку требати и које ће га красити. Постанак ових обичаја, датира се још од постанка нашега племена. Ови обичаји су тесно везани за наш народ, — управо то је једна вера у вери. Ни школе, ни васпитање, мислим, неће бити у стању да за дуго времена искорене многе непотребне обичаје у · нашим кућама, који се врше за време рађања, детета а и после. Зар родитељ у бризи за опстанак свога детета, неће учинити све што му „жене“ кажуг Зар неће слушати савете бабица у тренутку кад је породиља између живота и смрти Слушаће све само да добро буде. Сретним случајем буде добро и онда се узносе савети бабичини; с Фанатичким веровањем у силу тих обичаја иду приче и упути од колена на колено. Обично се вели „и мене је мајка очувала поред тих мађија, па зашто ја своје дете да не очувам.< Можда је суштина ових обичаја у давним временима била друкша и тад је можда било оправдања за њихово вршење, али данас су многи предругојачени да им се не може циљ охватити. Па опет и данас још има подоста обичаја које не треба објашњавати јер се види шта им је циљ, — само што је то скопчано са неким формама. А поуке завијене у форму, и где је разлог „ваља се“ и „неваља се“, народ лако прима. с

Бавећи се у народу ја сам бележио све, из обичаја, нашег народа, интересантно, па и ове ствари што их сад стављамо у рубрику из „Из народне Педагогије“. Бележећи их нисам мислио да их пружим као грађу за »народну Педагогију, већ да знам шта раде По какве обичаје врше Срби у разним крајевима. Но пошто ми се дала прилика, да нешто из својих бележака пустим на јавност, то пружам поштованим читаоцима „Учитеља“ неколико ствари које би се могле употребити као грађа за „Народну Пе-

дагогију.« 16