Učitelj

338 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

што пре, ако би икакву од тих посета очекивали, јер ти људи не воде рачуна, да ли ће својим ласкањима, која се управо односе на родитеље, сасвим дете покварити или који ће Вам бар у многоме отежати посао васпитавања. Ваш ће син имати најрадије оне људе, који привидно немају никаква посла с њим, него само с његовим стварима. С тога и не дајте прилике Вашем сину, да слуша, како га сви воле, како он свима у кући много посла задаје; у његовом присуству не говорите много о њему; не хвалите нити кудите његову личност, већ његова дела. На "тај ће му се начин скретати пажња, од њега самога, на његов рад и на спољни свет. И дете ће тада имати толико за„баве и занимања, да неће ни имати кад да мислим о његовоме маломе уја“. Тако исто не смеју отац и мати У дечјем присуству расправљати о васпитним питањима. Деца, на тај начин постају и сувише мудра, па ће у потаји раАдити противу тих правила, само ако им се не буду допала. Деца не смеју запазити, да их неко васпитава. Ко то не буде из очију испуштао, томе је осигуран успех у његовоме васпитном раду. И за децу вреде оне Гете-ове речи: уОпази ли се намера, готова слутња!“ Опазе ли деца, да се на њих утиче, то се у њима пробуђује мање или више опозиција, она не ће да буду предмет туђега утецања. "Себичност се ствара код деце — у дечјим друштвима. _ Ваш син без сумње треба да има другове, јер му Ви не можете заменити вршњаке, па ма како се њиме детињски играли: дете, које би било у опхођењу само са одраслим, постало би брзо стармали. При том таква друштва, су врло важна васпитна средства, јер је у њима дете равноправно са свима својим друговима, а они су опет сви њему равни. Тамо се требају изравнати све борице и пукотине његовога бића и да се образују оне врлине, које се никада не би могле у њему развити, ако би једнако био само међу одраслим члановима, јер је међу њима увек подређено, несамостално биће. Разуме се, ја мислим на природна дечја друштва, а не вештачка, где се седмогодишња и осмогодишња деца позивају позивницама међу собом. У таквим се дечјим друштвима, као што сам опазио, врло често детету натура себичњаштво. Деца једу воћа. „Чујеш Којо«“, рећи ће тихо своме љубимцу забринута мама, „буди памеган и немој дати деци све лепе крушке; ја сам за тебе одвојила