Učitelj

из НАРОДНЕ ПЕДаГОГИЈЕ 341

=

чај који се врши у Кратовској Кази приликом давања, деце у школу:

Деца се у овој кази дају у школу обично на Чисти Понедеоник или после једне недеље, ако се тада не могадну дати. — Дете које се даје у школу обуче се у свечано руво, па се поведе за руку у цркву. Понесе се у цркву и неколико лепчића и мало ракије. — Тога дана долазе у цркву сви ученици. Кад дете уђе у цркву, стане пред царске двери, ту над њим свештеник очита молитву и преда му буквар. — После тога два ученика ухвате за руку новога друга па га воде у школу, а за њима иду остали ученици уређени све два и два. Путем сви ученици певају док не дођу у школу. Она двојица што су довели новог друга намештају га између себе, и ту му остаје стално место. Тада родитељи новог ученика почну раздавати ученицима хлеба, а учитељу и публици поред хлеба, још и ракије. После овог обичаја постаје се правим учеником. П –

У Алексинцу и околини забележио сам још ове ствари из круга народног подизања и одгајивања деце:

Пошто се дете окупа ваља мати увек да му пљуне у корито у коме је купано. Исто така кад се дете повије да, спава, ваља мати да му пљуне на место, где је лежало.

Кад мати дете у вече успављује, ваља да узме воде у уста, па по мало да сипа у леву шаку па да том водом од браде ка челу дете умива, и да баје: „Лева рука крста нема, моје дете (по имену) урока нема.“ Тако се три пут умије и пребаје, па га мајка предницом од своје кошуље обрише. Ово се чини да дете добро спава и да му не сметају уроци. -

Од урока се још ово чини: мајка лизне дете по челу и баје: „Црна крава црно теле отелила, сама га отелила. сама му уроци излизала. “ |

Детету пре године не треба сећи нокте, већ их треба, гристи. Ако се секу нокти биће лопов.

Деца се кад буду од године и нешто јаче овако забављају: Показује се на прсте детиње почевши од палца и говори се редом: „Један вели: ајде! ајде! други вели:

24“